Наслов: Александрида : (роман о Александру Великом) / Непознати писац ; превео Павле Стефановић ; приредио Зоран Тасевски
Белешке
Роман о Александру Великом
Живот Александра Великог, највећег освајача старога света, описао је, поред осталих и Плутарх, али је у средњем веку, најпре у западноевропским књижевностима, а затим и у Византији, много више била читана и прерађивана тзв. Псеудокалистенова књига о Александру, у коју су, поред историјских података, ушле многобројне митолошке и фантастичне приче. Прерађујући ту Псеудокалистенову биографију, средњовековни писци су од Александра Великог начинили идеализовани тип средњовековног владара и освајача, и због тога је Роман о Александру Великом у феудалном друштву служио не само као забавна лектира, већ и као васпитна књига из које су се средњовековни младићи и великаши учили ритерском моралу и церемонијалу. У нас је овај роман био познат свакако још у 14. веку, иако је сачуван тек у рукописима 15. и 16. века. Роман је нарочито био популаран у нашој глагољској књижевности, одакле је преко ћирилских рукописа прешао и у руску средњовековну књижевност, где се често спомиње као Српска Александрида. Због те велике популарности, многи мотиви из овог романа ушли су у нашу народну традицију (нпр. приповетке из Вукове збирке Тамни вилајет и др.). Карактеристично је да је Роман о Александру Великом преведен на наш језик поново са новогрчког и штампан у Новом Саду и Београду половином прошлог века. Иначе најстарији помени овог романа у нашој књижевности налазе се најпре у биографији Стефана Дечанског од Даниловог ученика (прва половина четрнаестог века) и у једном инвентару из Задра из 1389. године, у коме се помиње unus liber Allexandri in littera sclava. Рукопис по коме је штампан текст романа издао је Стојан Новаковић у Гласнику СУД 1878, а превео на савремени језик Павле Стевановић, Александрида : (роман о Александру Великом), 1957.