Запис

Запис / Рајичин Судић ; превео Миливоје М. Башић ; приредио Зоран Тасевски¹

Боже, прости грешнога и недостојнога да погледа на небо очима, Рајчина Судића и Кијевца јер нам је жалосна душа до смрти: држи нас ћесар² у пиргу за пет месеци ничим криве. Владика Христос зна на кога ми наду полажемо, само на Бога, који је створио небо и земљу, и море, и све што је у њему. Он нека нас изведе из рова подземнога, јер Свето писмо вели: „Не надајте се у кнезове ни у синове људске, у њих нема спасења. Изићи ће нам дух, вратиће се у земљу своју. Тога дана погинуће све помисли њихове. Блажен човек који се нада у Господа Бога.“

Ох, ох, што ми је тужно у тескоби овој и у смраду овом! Туго, тужице, та ову немам коме исповедити до теби Косенице³, Мајко божја. Изнеси ме из ове напасти, јер нас набедише невером праве. Зна Христос, не даде ми правице суд и белега⁴, него нас праве затвори с Кијевцем у пиргу у негвама⁵. Да Бог види, а други нико!

Напомене

1. Писан око 1360. године. Оригинални текст: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи. 1, бр. 118. Превод: Миливоје Башић, Из старе српске књижевности.
2. Ћесар, вероватно ћесар Војихна, господар Драме и Сера.
3. Манастир Богородичин у Косеници, близу Сера.
4. Белег, решење.
5. Негве, окови.