Цјеломудрија овог света : избор / Михаило Петровић ; одабрао Јеленко Михаиловић ; приредио Зоран Тасевски
Садржај
Предговор
„Цјеломудрија овога света“. Тај назив Мика је дао једној нарочитој књизи, која је установљена његовом иницијативом, а на чијој је изради облигатно учествовало пело друштво „Суз“, као и многобројни пријатељи друштва и по целој Југославији. Књига је била састављена од многобројних картона, на које су током времена лепљени разни огласи и текстови, штампани у повременим листовима и књигама. Међу огласима је врло често бивало неких са текстом незгодним, смешним, наивним, простодушним стилизацијама, штампарским грешкама, двосмисленим итд. На такве огласе обично није нико обраћао пажњу. Али их је Мика уочио, па их исецао, а доцније су то чинили и сви чланови његовога друштва. Исечци су распоређивани на нарочите картоне. На тај је начин постала књига „Цјеломудрија овога света“, која је при крају 1940 г. имала 29 свезака великог формата. Из те књиге читано је по неколико картона приликом сваког друштвеног састанка у кругу пријатеља. Читање огласа и потребни коментари била је моја дужност. Та редовна тачка сваке вечеринке изазивала је необично веселе моменте и бучно расположење. Одржавање те тачке имало је и једну позитивну страну, јер се приметило да је доцније таквих огласа бивало све мање у дневним листовима.
Од свих тих свезака сачувана је само једна, која се за време борбе 1944 г. није налазила у Микиној кући. Све остале које су се налазиле у његовој кући, упропашћене су.
(Анегдоте из живота Михаила Петровића / Јеленко Михаиловић ; приредио Зоран Тасевски)
Посмртна листа
Моја нигда непрежаљена жена Кристина преминула је 3 ов. мес. у 34 или 36 години свога живота и предана је матери земљи. Хвала матери земљи која је Кристину примила. Хвала и лекару г. Р…у који је све и свја чинио да спасе Кристину, па кад је није спасао хвала му. Ал’ највише хвала г-ђи Милеви, удови, која се за све време Кристининог боловања налазила у мојој кући. Хвала госпођи Милеви удови, што је неговала моју Кристину и мене и тиме ми олакшала јаде. А што се којешта прича за мене и г-ђу Милеву, удову, то за сад није место за одговарање, ал’ док дам Кристини по године, биће говора о свему а дотле
Стан почекај, од Добоја Мујо,
И ми коња за трку имамо.
Ожалошћени
Кристифор Гајић, овд. мештанин
(„Београдске новине“, 1888)
Дневне вести
…Услед непредвиђенога узрока, бављење Господина Министра у нашој средини сведено је на два сата. Са тога узрока у мом поздравном говору изостаће историски део, а из банкета ђувеч са овчетином и гуска на подварку. Зато се позива грађанство, које је позвато, да се после испраћаја министровога врати натраг у салу, где ће чути историски део говора, и јести ђувеч и гуске на подварку.
(Пожаревачки „Грађанин“, 1893)
Службена објава
Суд Општине Града Скопља објављује грађанима, да у општинском одбору има четири мангуп свиње.
Позива се сопственик, да се са уредним пасошем сточним јави Суду ради пријема истих.
Из Суда општине Гр. Скопља бр. 2641 од 30 јануара 1934 год.
Објаве
Моје говеђе папке с белим луком препоручујем као најбоље мезе.
Таса Ђорђевић, шкембар
(„Дневни лист“, 1889)
Тражи се. Тражи се више вредних, младих шваља за бело рубље. Првенство имају оне, које су добре у кошуљама.
Прва Фабрика белог рубља код „Вредне Руке“
(„Штампа“, 1903)
Ради знања
Оплођавам краве, одржавам швајцарски сој у сопственој крви.
Павле Јакић, прив. економ
(„Мали журнал“, 1897)
Огласи
Клавир изгубљен је у путу од Славије до Калимегдана; ко га нађе нека га однесе на Чубуру и преда М…у К… касапину, где ће примити награду.
Миша Ђорђевић
(„Вечерње новости“, 1892)
Штампарији Пере А. Стојановића потребне су две девојчице за савијање.
(27 август 1896; „Вечерње новости“).
Своју добро осушену сланину препоручујем свакоме.
Антон Резничек, кобасичар
(18 фебруара 1900)у Крушевцу
(„Вечерње новости“)
Ждребад на продају. Ко хоће да купи добру ждребад пунокрвне расе нека дође у нашу канцеларију
(„Мали журнал“, 1904.)
Ради знања. Пошто сам се завадио с моју породицу, за коју исту сам подигао породичну гробницу на Новоме Гробљу, и у коју је сарањена само моја баба Мага, то искључујем моју породицу из даље сарањивање у исту поменуту гробницу и задржавајући једно место за мене, осталу комоцију издајем под кирију, односно једно велико место и два мала. Коме треба, управо ко умре, нека се мени обрати,
Долепотписаном
Среја Мекић, овд.
(Дневни лист“, 1890)
Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помуте нашу брачну срећу и фамилијаран живот. Овим је сада позивам речену моју супругу Катарину т.ј. Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности. А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести противу ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, фантазијо названа, у конзисторији, а питаћемо се онда и за наредника лепога Мику назватог, а такође и за твоју тетку која да ми се каже од чега она живи.
Понизан:
Јован Микић, указни поштар
(„Дневни лист“, 1889)
Моја добра изапрана црева за дебље кобасице и саламе, широј публици добро позната, имам на продају.
Јулка, уд. Антона Хрњачека, кобасичара
(„Штампа“, 1900)
Моме брачном мужу Дамјану Блажићу, земљ. из Гор. Трешњевице.
Мој оглас од 3 новембра 1909 године који је оштампан у „Српским Новинама“ од 4 новембра 1909 год. СНБр. 244 у коме сам била навела: „да ме пасторци злостављају и да сам због тога побегла од тебе и да ти се нећу враћати“, — повлачим и има се сматрати као и да не постоји, јер сам исти оглас учинила по наговору од рђавих људи, а нарочито од Живојина Милићевића из Вукосаваца који се за сада налази у притвору и окову код ове среске власти за више његових злочиних и прљавих дела, и који ме је био завео да би упропастио нашу кућу.
Овај садањи оглас чиним зато што сам се покајала за моју грешку и враћам се теби и нашој кући на продужење брачног живота, а тебе молим да моју грешку опростиш и предаш забораву, а ја ћу се трудити да се потпуно придржавам прописа.
Станија ж. Дамњана Блажића, из Гор. Трешњевице, срез Јасенички, округ Крагујевачки
14 јануара 1910 год, срез Јасенич. окр. Крагујевачки
Сведоче:
- Павле Ћирић
- Стеван Благојевић
- Сретен Томковић
(Српске новине, 48, I 1910).