Део 2, Предговор
Варљиви живот овог света нагони човека да кроз муке, напоре и страхоте, чак ако ће изгубити и здравље, иде напред, само да дође до циља, који му се чини врхунац среће. Али то је обмана, а срећан је, може се рећи, само онај који све што чини, чини с добром намером, држи се реда, користи домовини и владаоцу, и за собом оставља само добра дела.
А супротно томе, каква је несрећа кад људи некад из навике, некад од простоте или погрешног васпитања постају рђави, грабљиви, охоли, частољубиви и пуни мржње.
Шта то значи и на кога мислим, видеће се у овој књизи.
У првом делу ове моје књиге говорио сам о себи и изнео све што се са мном десило, у мојој отаџбини и у аустријској војсци. Затим сам описао свој излазак из службе и догађаје који су ми се десили за време мога пута до руске границе, па онда моје напоре, страх и разне сметње које сам поднео у младим годинама у којима сам тада био, што ми је све на неки начин наговештавало да ћу и у будућности пролазити тако исто, а можда и горе. Али то ме ипак није одвраћало од мога циља — ја сам и даље ишао за својом срећом.
Отимао сам се да што пре дођем до онога што желим, а сада видим да човек мора поднети све што му судбина одреди. Пошао сам у непознату земљу, али с добром намером. Предузео сам далеки и тешки пут, на њега много потрошио и приспео у Русију.
Моја повест у другом делу говориће о свему што се са мном дешавало после мог доласка у Русију, о мојој дугогодишњој, најисправнијој служби у тој држави — као што ће се даље већ видети.
Био сам примљен у војску, а доцније сам био послан да доведем из далеке земље људе који желе да пређу у Русију, пао сам невин у затвор и у њему се напатио, али ипак сам поверени посао, и поред великих тешкоћа, успешно завршио. После тога сам служио на двору императорском и био послан у једној поверљивој мисији у Мађарску. И на том путу, у туђој земљи, отела ми је горка смрт и супругу и децу. Изгубио сам све своје имање, ствари и коње, и умало и своју главу нисам тамо оставио.
Нашао сам начина да преведем и оца с његовом породицом; с муком сам му израдио пасош за прелазак.
Оженио сам се по други пут и имао деце, па и њих умало нисам изгубио на исти несрећан начин као и прве. И у том сам приликом изгубио и ствари и коње.
Напредовао сам у служби са извесним сметњама. Срећа ме се ретко дотицала, а понекад ми се претварала у праву несрећу.
Али, поред свега тога, прва су ме господа позивала, моја је служба била признавана са чашћу и похвалом. Сваки од господе команданата имао је жељу да служим у његовој јединици, и сваки ми је давао добра сведочанства.