Живот Стефана Немање / Сава Немањић ; превео Миливоје М. Башић ; приредио Зоран Тасевски1
Како је наследио овај свети манастир пречасни отац наш и ктитор2 господин Симеон и о животу његову, какав би пред Богом и људима
Оче, благослови!
Садржај књиге
- Поглавље 1: О Стефану Немањи као владаоцу. Рад на вери. Похвала. Зидање манастира
- Поглавље 2: Стефан Немања жени сина Стефана кћерју грчкога цара Алексија. Жеља његова да се покалуђери
- Поглавље 3: Стефан Немања сазива сабор на ком држи говор и одриче се престола
- Поглавље 4: Немања саветује синове своје
- Поглавље 5: Немања се калуђери и добија име Симеон. Живот у Студеници и жеља за Светом Гором
- Поглавље 6: Св. Симеон одлази у Св. Гору
- Поглавље 7: Св. Симеон долази најпре у Ватопед, па потом подиже Хиландар
- Поглавље 8: Болест св. Симеона и поука његова св. Сави
- Поглавље 9: Смрт, опело и погреб св. Симеона
- Поглавље 10: Св. Сава уређује Хиландар. Позив од браће да пренесе мошти св. Симеона у Србију. Извршење преноса
- Поглавље 11: Укратко живот св. Симеона. Поука св. Саве братству манастира Студенице, за које је и написао живот свога оца
Напомене
- Живот Стефана Немање од Саве Немањића, није посебно дело, већ једна од почетних глава Студеничког типика. Сава је ово своје дело писао у два маха: први пут у врло кратком облику у Хиландарском типику (између 1200—1205) и други пут много опширније у Студеничком типику (1208). Пишући ово своје дело, Сава се, говорећи у почетку о Немањи као владаоцу, обилно служио Немањином повељом манастиру Хиландару, из које је преписао читаве ставове. Иако је по обиму мало и скромно, Савино дело се одликује лаким и живим излагањем, јаким драмским описима и проживљеном осећајношћу. Поред Немањине биографије, Сава је написао Карејски, Хиландарски и Студенички типик, Службу св. Симеуну, Писмо игуману Спиридону. Под његовим руководством и његовим залагањем преведен је са грчког и Номоканон, збирка црквених закона.
Оригинални, критички издан, текст Живота св. Симеона у: Списи св. Саве (у редакцији Владимира Ђоровића), САН, Београд, 1928. Превод на савремени језик: Миливоје Башић, Старе српске биографије, СКЗ бр. 180, као и: Лазар Мирковић, Списи св. Саве и Ст. Првовенчаног, Београд, 1939. - Ктитор (грч.), оснивач и дародавац манастира.