Поглавље 6
О њиховим поганичким зборовима
Свој збор називају бахт, као кад би рекао расправа. Јер тај обичај негују међу собом учењаци и калуђери, а одређују дан расправе пред највишим достојанствеником после цара. Због тога су у оно време када сам ја био у Турској приредили расправу пред Махмут-пашом, јер мора међу њима да буде моћан достојанственик, а један међу њима бива највиши калуђер, којега називају салих. Овај почиње говор овако:
„Мухамеде, помози и расветли ум својим калуђерима који теби подражавају.“
Затим почну расправљати, говорећи један против другога, а највише о пророцима; једни признају Господа нашега Исуса Христа за пророка, а други за натпророка, а трећи веле да ће у судњи дан он бити највиши пророк поред Бога створитеља неба и земље. А Господ Бог је, веле, од онога времена како је настала хришћанска вера изабрао осам стотина камила, које су као некакви невидљиви духови; ови ходају сваке ноћи и бирају рђаве муслимане из наших гробова па их носе у ђаурске гробове, а онда бирају добре ђауре и носе их у наше гробове. И тако ће судњега дана пред Бога стати добри ђаури с нашим муслиманским збором, а рђави муслимани ће стати с ђаурским збором. И говори им: Гјаурун дини вар дир, имани јок дур, као кад би рекао: „Хришћани имају веру, али дела немају.“ И зато ће Мухамед муслимане повести у рај, а Исус ће наредити хришћанима да иду у пакао; Мојсије ће се тужити на Јевреје да му нису били послушни.
А споменути салих је међу овим учењацима као божански човек и указују му велику почаст. Овај је овако говорио:
„Илија и Енох су телом и душом у рају, а пред судњим даном треба да умру. Али је Исус и телом и душом на небу; он је једини који неће умрети смрћу, него ће на вјеки вјекова бити жив. Мухамед је бивао душом и телом на небесима, али је зато увек остајао с нама на земљи.“
А после су се почели расправљати: један овако, други онако, а много је ствари било међу њима. А начинивши вику, почеше један другога књигама циљати, па сам помислио да ће се потући. Али Махмут-паша им нареди да ућуте и да престану са том препирком, па је према обичају наредио да им се донесе да једу и дата им је вода да пију, јер они вино не пију. Потом, пошто су се најели, Богу хвалу исказиваху, молећи се за душе живих и мртвих и за оне који хришћанима причињавају пакости и против хришћана ратују.
Али да не бих развлачио, овде нисам написао ни десети део од онога што се дешава у тој препирци.