Поглавље 8
О турској правичности и о њиховој неверности и лукавству
У сваком случају, велика правичност влада међу поганицима. Правични су међу собом. А исто тако према свима својим поданицима, како хришћанима, тако Јеврејима и свима који су под њима, јер цар сам води о томе рачуна, како ће о томе бити шире испричано. Има исто тако неких њихових поданика који им дају данак, али зато владају у својим земљама, као влашки војвода. Иако се према овима правично поступа, ипак то бива увек са незгодама, јер им се, тобоже без царскога знања, помало штета наноси, а када неки дођу с тужбом, наређују им да траже свуда по градовима, па ако што негде нађу, да им буде враћено, али други, пошто се натраже, јадници, одлазе ожалошћени кућама.
Тако исто ни њихов пасош никоме не помаже, јер имају овакав обичај: кад кога хоће да униште, дају му пасош, а када се овај врати, па се буде нешто жалио, дају му одговор: „Дао сам ти пасош стојећи, али нисам седећи“, или: „Дао сам ти га седећи, а нисам ти дао стојећи“, и тако се изговарају да би у својој неплеменитости остали у праву. Коме се пак закуну над књигама од сапуна, као што је раније описано, то никоме ништа не одрже; а исто тако и при другим заклетвама, само ако могу, невине кривцима учине, да би само своје неваљалство испунили.
Дарове дају не из благонаклоности, већ ради царске славе, јер постоји овакав обичај међу турцима: ниједан поганички посланик од великодостојника не може се показати цару без дарова, сем ако би нека тајна ствар била. Турскоме пару ништа се више не свиђа него да му велика господа част и поштовање указују и дарове дају.
И зато такви дарови међу хришћанима и поганицима не показују љубав, него само поштовање.
Ако пак цар с ким мир или примирје начини, одмах после тога мисли да га прекрши и када с једним склопи савез, тада с другим води рат и својим потчињенима ће увек пронаћи кривицу. А у томе се, лукави, као у круг врте, само да би увек хришћани били мучени, као што ћемо о томе испричати даље; а они који су с њима чорбу јели, морају им добро месом платити.