Поглавље 14
О грчкоме цару и о Мурату, сину Султанову
Грчки цар, лежећи на самртничкој постељи, поверио је сина свога, мало детешце, Кантакузину да га подигне на ноге, а исто тако је и читаву грчку земљу поверио његову старању, да се о њој брине док дете не би постало довољно мудро. Али када је већ млади цар дорастао до потребних година, Грци су хтели да га подигну на власт, а Кантакузин то није допуштао, хотећи сам да узме власт. А кад Кантакузин1 виде да је не може добити, позва себи у помоћ турскога цара Мурата и допусти му да се пребаци на ову страну преко мора у грчку земљу против његовога господара. И овај, превезавши се без сметња преко мора на ову страну ниже Галипоља, с помоћу Кантакузиновом освоји најпре једну тврђаву коју називају Дарданеле. Тада Галипољци, сазнавши да су се Турци превезли на ову страну, одмах бејаху готови и кренуше на њих. Све је живо хитало, како је ко могао, али у великом нереду; мислили су да ће Турци пред њима морати побећи или отићи. Кад Турци видеше тај неред, уредивши се, на стремен их дочекаше, а кад се сударише, одмах предњу линију поразише, а после тога се задњи део разбежа. Тада Турци, јурећи за њима, продреше чак у место Галипоље и заузеше га.
Цар Мурат, закључивши примирје с грчким царем, крену на бугарскога цара.
Расрдивши се на Кантакузина, Грци наредише да буде каменован.
Цар Мурат, пре но што је стигао до бугарске земље, заузе два града: један се звао Соганлик, а други Димотика и врати се назад преко мора у Анадолију, па поседе оне градове које је био освојио.
Напомене
- После смрти византијског цара Андроника Трећег 1341, Јован Кантакузин, представник аристократске странке, покушао је да лиши престола малолетног сина Андрониковог Јована Петог, али је претрпео неуспех и побегао у Србију, где је склопио савез са царем Душаном. Године 1352. Кантакузин се удружи са Турцима и ови онда заузму град Цимпена на Галипољском полуострву, а две године касније и сам Галипољ.