Поглавље 18
О држави великога кана и о римским царевима
Имао је у то доба Тамерлан пешака шест стотина хиљада људи, а коњаника четири стотине хиљада. Велики кан је господар татарски и престоница је његова у великом граду који зову Хајтај1 или Чататач; лежи на северу од истока сунца. Он је велики и слободан господар, и то из прастарих времена. Некада, за старих времена, његов предак је био заузео много земаља према западу сунца2, па и данас постоје знаци онде где је био: велике хумке на пољима, које је он наредио да се насипљу.
Римски цареви су из давнина владали читавим светом од исхода до запада сунца, док није дошао цар Константин Велики. Он уступи Рим светоме оцу папи Силвестру, а сам се крену у арбанашку земљу ка једноме месту званом Драч; саградивши га, није му се свидело да ту остаје, него крену у Грчку, јер је и сам био Грк, ка месту које је називано Бизант и сазида знаменити град. Све оне красоте које су у Риму биле наредио је да се ту начине и извео је са собом сву римску силу, одведавши седам господара који су у то време владали Римом. А из њихових домова увек је један био цар и називали су се Палеолози3, као кад би се рекло: старославни. Каквог су облика били у Риму домови ових господара, тада је наредио да им се такви саграде и у Бизанту и дао је овоме граду име Стамбол, као да речеш: царска престоница, али га данас зову Константинопољ. Он је наредио да га зову нови Рим, зато што је имао величину и облик Рима, али су га људи назвали Константинопољ, то јест Константинов град. А читаву македонску земљу назвао је по Риму Романија.
У оно време долазили су цареви у Рим као моћни господари од стотине народа, јер је још света црква била јединствена. Потом, после неких стотину година, јединство се било променило после цара Лава. И тада папа и Римљани изабраше себи за цара Карла франачкога, а потом су бирали себи цареве од немачких кнежева, као што је и данас обичај. И отад се хришћанско царство почело љуљати и уништавати, према једноме писму које вели: „Тешко теби, седмоглави, јер ће од тебе свако зло произилазити.“ А „седмоглави“ значи Рим, јер је из њега седам домова произишло, као што смо раније писали.
Видећи такву неслогу међу хришћанима, Мухамед крену на персијску земљу, стварајући веру за поганике, и у томе уместо римскога цара подиже поганика султана, који је у оним крајевима владао и постави га у једноме месту које називају Мисир, као што и сада влада, а биће све док Бог буде хтео султан, нашим језиком назван жолдан (тј. плаћеник), а ипак у овим земљама на истоку сунца влада над њима моћ великога кана.
Грци приповедају за цара Константина да је он био један пастир и да је било једно стадо, као што пише у јеванђељу, јер је он ослободио хришћане и уништио је поганичко идолопоклоништво. А други пак говоре да судњега дана треба да буде други пастир и једно стадо, што тако треба разумети да судњега дана треба да буде један судија син божји, који ће судити живима и мртвима. Али ће ипак бити два стада и два пастира. Једно стадо биће у небеском краљевству, а пастир овога стада биће син Бога живога, а друго стадо ће бити у вечном паклу, а његов пастир је ђаво. А према збивањима садашњих времена тако изгледа да ће тешко бити да буде Један пастир и једно стадо, а ако Господ Бог не би на друкчије изменио, онда ће Грци већ остати у вечитоме ропству, јер се поганици множе, јереси различите настају, па хришћанству много шкоде, јер нема оних који би веру бранили и распрострањивали, осим пољског краља Олбрахта4, који је у ово време претрпео у Влашкој знатне губитке у људима и богатствима своје државе, и то свакако зато што се старао о својим ближњима и бранећи хришћане од поганика мира и слободе хришћанске ради. А свети отац папа седи с духовницима спокојно у Риму, не мислећи ништа о томе, а исто тако и римски краљ у немачким земљама гости се са својим витезовима, да се у Турској о њима ништа не зна, јер ништа не предузимају против поганика.
И зато ако папа и краљ римски буду дуго посматрали ово насиље и проливање хришћанске крви, свакако ни сами неће бити довољно безбедни, јер они би могли — као руководиоци читаве вере, од којих целокупно хришћанство зависи — с божјом помоћи пропалу хришћанску ствар подићи и освојити од поганика престоницу римскога царства, која је била у Цариграду.
А како би то могло бити испричаћу о томе нешто касније с божјом помоћи.
Напомене
- Престоница Тамерланова је у ствари била Самерканд.
- Мисли вероватно на Атилу.
- Династија Палеолога је дошла на власт тек у другој половини 13. века.
- Јан Олбрахт, пољски краљ (1492—1501).