Поглавље 20
О владавини цара Мурата и о његовој срећи
Цар Мурат је владао после Бајазита оца својега начинивши савез с деспотом Стеваном. Затим је деспот доградио Београд1. А деспот је као самостални господар или кнез. Са царем Жигмундом је добро живео, долазећи у Будим кад год би по њега послао и дао му је дом у Будиму, у којем је дому за краља Матије боравио острогонски надбискуп.
Потом је деспот Стеван, лежећи на самртничкој постељи, дао своју земљу своме сестрићу Ђурђу, а Београд је дао цару Жигмунду и умро је на пољу које називају Главе, а одатле је однесен у манастир који називају Ресава, где је сахрањен.
После његове смрти постао је деспот његов сестрић Ђурађ Вуковић и предао је Београд цару. Тако је тада Београд добровољно потпао под Угарску круну.
Потом је турски цар Мурат узео деспотову кћер по имену Мару и тражио је од деспота да му с њом пошаље и свога сина Гргура.
И посла деспот сина својега Мурата и у томе пријатељству затражи деспот од цара да му допусти да без сметње зида манастир, што му цар допусти и зарече се да му неће сметати, а уз то му допусти и да зида себи сигуран град, дајући реч да ће све то верно и ваљано одржати.
Поуздавши се у царево обећање, деспот зидаше Смедерево.
Када Мурат чу да деспот зида град, пре но што га је овај потпуно до краја сазидао и намирницама снабдео, одмах нареди да се деспотов син Гргур, његов шурак, баци у тамницу и нареди да се одведе у град Димотику, а сам крену с војском да опседне Смедерево2.
Када деспот чу да је цар кренуо, остави свога другога сина у Смедереву, а сам оде у Угарску краљу Владиславу, брату пољскога краља Казимира, славнога спомена. Дошавши, цар опколи, опседе и глађу освоји град Смедерево, а кад ухвати деспотова сина, посла га другоме брату у онај исти град. И тако је освојио читаву рашку земљу, са свима градовима, и Смедерево му се добровољно покорило и предало се радије Турцима него Мађарима, као што ће о томе бити ниже испричано.
Стигавши у Једрене, цар Мурат нареди да се оба деспотова сина пошаљу у тамницу на море, у град који се зове Токат, а сестра њихова, Муратова жена, није им могла ништа помоћи. Послао је такође гласника, потајно да његова жена о томе не зна, да обојици изваде очи.
А кад она ово сазнаде, паде му к ногама, молећи и преклињући да не хита тако много, говорећи му:
„И тако су твоји сужњи и заробљеници; и после ћеш моћи да учиниш што будеш хтео.“
Цар одмах посла гласника да се то не изврши. Гласник без одлагања, брзо јашући и мењајући коње, није могао ово да спречи. Већ су им биле очи извађене. Из неке пакости онај поганик је похитао. Када цар сазна да се онај коме је било то наређено тако силно пожурио да им извади очи, посла по њега гласника и нареди да се и њему очи изваде.
Напомене
- Деспот Стефан је као вазал угарског краља добио на поклон Београд.
- Мурат Други је заиста 1439. год. после опсаде заузео Смедерево.