Поглавље 24
Како је Јанко војвода после три године кренуо на Турке
А када је већ прошло оних седам година примирја које су били начинили с царем Муратом, Јанко војвода је лета господњег хиљаду четири стотине четрдесет и осмог упутио поруку деспоту, позивајући га да с њиме крене на Турке. Одговори му деспот:
„Ти добро знаш да смо били начинили примирје с турским царем за седам година и цар је обрекао да нам за тих седам година неће сметати, а ни ми њему. А ти си наговорио славнога спомена краља Владислава да Турцима не буде одржано примирје и кренули сте на њега без мога савета и без мога знања. А ја, као онај који није могао тако брзо бити спреман, морао сам не ићи с краљем. А како сте тамо прошли свима је земљама познато. А мени је због тога веома жао, што и данас сви веома жале, а особито у она времена. И зато, господине Јанко, господине губернаторе, знај да ти не обећавам да идем на Турке без краља. Па зато најпре учините да краља са собом имамо, а ја сам спреман са свима својима уз краља да идем без поговора. А ако и поред овога мога савета кренете на Турке, памтите да ћете ме се сећати онде где мој савет неће бити од помоћи.“
Чувши ову поруку, губернатор се насмеја на њу и рече:
„Ако ми Бог помогне да победим поганике, наћи ћу вас у Смедереву.“
На ове речи је деспот одговорио: „Нека иде с милим Богом, а шта он нама мисли, то му, Боже, дај у његово крило.“
Потом је послао губернатор деспоту поруку да га овај слободно пропусти кроз своју земљу чак до Косова поља. Овај одмах по читавој својој земљи нареди да губернатора слободно пропуштају и да му онако указују добру вољу као њему самоме, што је наредио у име своје милости.
После тога дође губернатор са свом својом силом на Косово поље и ту видећи моћ и велику силу турскога цара овако му писмо написа:
„Царе, немам ја тако много људи као ти, али мада их мање имам, знај доиста да су добри, постојани, честити и јуначни.“
Цар одговори Јанку:
„Јанко, ја више волим да имам пун тоболац обичних стрела, него шест или седам позлаћених.“
Битка је почела у четвртак ујутру и тукли су се све до суботе предвече. Поганички коњаници били су до ногу потучени, али су се потом прибрали. Видећи то, губернатор се окрете на дворане, али је тамо био потпуно потучен, тако да је сам једва утекао у планине, а други су сви на бојишту остали, који су потучени до ногу. Цар Мурат је наредио да се све главе на гомиле сложе. И тако је победнички отишао с Косова поља и тако се завршила ова несрећна и жалосна битка.
Губернатор је стигао у другу покрајину по имену Загорје, у којој је био господин Белмужевић Стеван. И Јанко је био ухваћен и изведен преда њ. А овај га доведе деспоту у Смедерево1. Обдаривши га, деспот га на своју несрећу пусти у Угарску. Као што се каже: зломе никада добро не чини; и имао је после тога деспот много неприлика од турскога цара што је пустио губернатора из земље, јер да је био знао да је у Смедереву, одмах би га опсео. И зато га деспот није хтео дуго држати крај себе да не би цар сазнао.
А онда је Мурат умро после две године. И тада је његов син Мухамед постао цар. А то му је лако било, јер није имао ниједнога другога брата. А други веле да је имао, али је наредио да се убије.
Напомене
- Друга битка на Косову била је 1448. год. Када је бежао кроз Србију, Јанко Хуњади је једно време био затворен од стране деспота Ђурђа.