Поглавље 28
Шта се деспоту десило или догодило од губернатора Јанка
А после тога је био помор у Смедереву, па је зато деспот одатле отишао на планину близу Београда и тамо је становао разапевши шаторе, док зараза не прође. А мало је људи имао са собом. Ипак је имао при себи сина Лазара. Посла овога Јанку, угарском губернатору, а исто тако Михаилу Силађију, који је владао у Београду, и тражио је од њих да ту може слободно отпочинути. Они му лажљиво и невернички обрекоше, уверавајући га свечано да може ту безбедно становати и даљу и ноћу докле год му се буде свидело и још више су га уверавали:
„За што год нас будете молили, радо ћемо за вас учинити.“
Ослонивши се на њихова обећања, деспот отпусти од себе своје дворане и живљаше ту безбедно, не бринући се ни о чему.
А после две недеље Михаило Силађи изиђе из Београда с неколико стотина коњаника и удари на деспота ноћу и одсече му два прста на десној руци и ухвати га, а његов син Лазар умаче. Однели су тада деспота у Београд. Тамо су израчунали да треба да им да сто хиљада златника и морао им је оставити као јемство своју жену по имену Јерину, а сам оде у Смедерево да би ту суму припремио. И обећао је да ће тај новац дати неком витезу који се звао Галван.
И тако Галван, имајући неколико стотина коњаника у одреду, приспе ускоро у Смедерево по новац, који му је одмах издат.
А Рашани, жалећи свога господара, скупили су се били без знања деспотова и његова сина Лазара и кренули су против Галвана. И срели су најпре његов одред, потукли га до ногу, а после тога су и Галвана убили. Узевши новац, отишли су, а нико није знао куда су се дели.
Чувши краљ Владислав за тако неплеменит поступак угарског губернатора Јанка и његова шурака Михаила Силађија, било му је жао тога, а исто тако и цељскоме кнезу, који је имао деспотову кћер. И тако краљ Владислав нареди да деспотова жена буде пуштена без икаквога злостављања, и пуштена је. Онда су Рашани што су узели онај новац без његова наређења молили деспота да им ову кривицу опрости, јер је он у овој ствари био строг према њима. И тада су краљ Владислав и цељски кнез допринели да им буде опроштено и они су донели читаву суму у целости и вратили је деспоту, који ју је хтео послати краљу Владиславу, али је овај није хтео узети, говорећи:
„Ја немам никаква права на тај новац.“
Али му је зато деспот ипак послао на дар педесет хиљада златника, а краљ му је за то дао неки двор у Угарској.
И ето због таквих дела губернаторових десило се много свакојаких зала, јер је кнез цељски убијен од Јанковог сина зато што га се Јанко бојао због везе са деспотом.
А град Смедерево заједно с другим градовима после смрти деспотове и његовога сина Лазара дођоше у руке краљу босанскоме Томашу, који је био ожењен кћерју Лазаровом1. Али је овај за одбрану био веома слаб, бојећи се турскога цара. А Рашани су, због губернаторовог непоштења, радије желели да Смедерево падне Турцима у руке него Угрима, а када би се све с добром вољом радило, никада не би Смедерево пало у поганичке руке. Јер сваки господар више себи привуче племенитом добротом, него пакосном претњом.
А узмите као пример краља Матију како је много за собом оставио због своје жестоке борбе и силних трошкова. Да је био половину оних издатака које је против хришћана употребио против поганика окренуо, отерао би био све Турке назад преко мора и стекао би велико и славно име од исхода до захода сунца, и од Господа Бога велику награду и част од људи, јер би га хришћани на вјеки спомињали, а поганици би пред његовим именом дрхтали. Зато упамтите: кад хришћани међу собом воде борбу, све се мери пред Господом Богом и пред свима свецима и пред људима. А знајте да су ови поганици смели и јуначни не сами по себи, него због неслоге наше и ми им својом узајамном мржњом и заједничким непријатељством дајемо победе.
Напомене
- Браком између босанског престолонаследника Степана Томашевића и Јелаче, кћери Лазара Бранковића, Мађари су желели да присаједине и Смедерево угарској круни. Члан регентства Михаило Анђеловић, међутим, пустио је Турке да заузму смедеревски град (1459).