Поглавље 41
Какав би морао бити поход на Турке и какво уређење
Али како разум и уређење чине силу, кад се будете спремали на Турке, треба да се чувате оптерећења оклопом, да не носите дебела коњаничка копља, велике пушке, тешке бацаче, да их и не узимате, већ да све ствари за рат и за одлучни бој правите себи лаке, чиме бисте могли без оптерећења владати. Јер су Турци таквим уређењем у великом преимућству. Ако га гониш, онда ће ти лако утећи, а ако он тебе гони, онда му нећеш умаћи. Турци и њихови коњи су због лакоће увек брзи, а ми смо увек због тешких коња и оптерећења оклопом лењи, јер док имаш много на глави, тежак ти је дух, а к томе не чујеш и свуда добро не видиш, па рукама и самим собом због тежине оклопа не владаш. Јер се понеки тако припремају, у потпун тежак оклоп, као да би их неко имао освајати седећи на њима с камом. Међутим, добар човек чиста и јуначна срца треба да се бори. Њему је боље да боју приступи тако да може часно, ако би било потребно, да одступи, и да буде здрав и да поново започне што треба, него на једноме месту да погине стојећи као да је од олова.
Исто тако добро знамо да се и Татари тако припремају за битку као и Турци и не дају Турцима да их около заобиђу, нити да им с бока приступе, већ се морају тући челом у чело, а лице у лице управљајући, да би ипак свако дошао у битку. И Татари су исто тако брзи на својим коњима као и Турци, а к томе су јуначни и издржљиви и у великом су преимућству што се исто онако припремају као и Турци. Зато су Татари често односили победу над Турцима, а хришћани никад, а особито не у одлучној бици и то зато што допуштају да унаоколо буду опкољени и да се с бока к њима приступи.
Кад виде оклопљене људе и њихов поредак, Турци имају наређење од цара да више гледају коње него људе, приступајући с обеју страна с копљима и сабљама и другим различитим оружјем да коње туку и рањавају, а после тога ће им с људима лака битка бити. И зато се свако мора чувати да се не оптерети оклопом, што лако и сам можеш разумети, јер кад тако оптерећен из било којег разлога сјашеш, сам не можеш без помоћи поново да узјашеш. А у таквој бици се не може наћи увек човек или слуга, па макар то био и господин, да би му могао помоћи.
И зато ко год би хтео да поведе борбу с Турцима, морао би да напусти сав данашњи обичај и да се придржава овога што смо више споменули. И народ такође за то да има и да га учи.
Исто тако је значајна и потребна ствар да сви пешаци буду с копљима, јер су кориснији него мачеви. За то је исто тако потребан добро припремљен народ.
И на тај начин би могли с божјом помоћи однети победу над турским царем.
Међутим, све то од краља зависи, а да се не ослања на заповеднике, јер он мора да буде обазрив ратник, и најпре самога себе а после тога читаву војску мора ваљано припремити и то особито против поганика. Добро је да тада краљ буде међу пешацима, имајући при себи неколико стотина, ако хиљада не би било, изабраних јунака на коњима, и одатле никуда да не иступа, чак и кад би велика потреба била. Јер краљ се мора разумно држати и у силној се безбедности чувати, пошто његова рана или каква болест велику забуну изазивају у војсци, као што је читаво тело клонуло када је глава болесна. Зато се сва господа и витезови морају бринути да бирају не толико снажнога, него више мудрога и вештога краља. А кад таквога буду имали, да га чувају као зеницу у оку, не дајући му да се рукама бори без потребе.
Исто тако је потребно да краљ има при себи неколико десетина изабраних људи на оклопљеним коњима, који би се, одлазећи од њега међу одреде, показивали витезовима и опомињали их у краљево име да се јуначки боре, као кад би сам краљ био ту. И тако би једни одлазили а други долазили, да би краљ увек знао шта се где у војсци догађа, као што турски цар има при себи своје чауше. И да ови буду тако ваљано опремљени да би непријатељи, кад би их видели, мислили као и други да је ту сам краљ и да заповеда, да би им се срчаност и одважност смањивала. А ако би се некоме од ових изасланика у томе некаква незгода десила, одмах да се други појави на томе месту.
Знајте исто тако да турски цар не може тако велику војску скупити за одлучни бој као што се говори о његовој великој сили, како нема броја његовом људству, што не може бити. Јер сваки господар жели да зна број оних којима располаже да би њима могао и умео добро да управља. А колика је опет целокупна турска војска већ је више речено.