Поглавље 45
О уређењу турскога јуриша
Турски цар заузима вароши и градове не жалећи никако трошкове зато да не би на месту остајао с војском дуго, јер се пешаци не снабдевају намирницама, а коњаницима се коњи, камиле и мазге троше. А у то време би их неко могао са свежом и незнатнијом војском с божјом помоћи поразити.
И пре но што би имао да опкољава или заузима какав град, цар припреми велико изобиље свих ствари. Топове исто тако не возе увек са собом, особито не велике за рушење, и то зато што су тешки и тешко се возе. Него понесу на камилама пуно и изобилно бакра. А кад стигну пред који град који хоће да освајају, ту излију велике топове. И праха имају изобилно. Тада најпре из топова разбијају и руше зидине варошке или градске, док му се чини довољно. А кад види да је време да се пусти на јуриш, тада најпре наређује да се виче по читавој војсци да се коњи, камиле и сва стока с паше догна до војске. То чини зато да им не би, док се они замајавају око јуриша, какви непријатељи похватали коње. А кад се то изврши, онда наређује да се по други пут огласи по читавој војсци, одређујући дан јуриша, да би се сви припремали. А најрадије бирају себи петак. А оглашујући тако, именују при томе награде на овај начин: ко заставу изнесе на зидине, томе војводство обећавају, а ко за њим уђе субаштво, то јест староство или подвојводство, трећем шерибаштво, а другима опет друга достојанства, а некима пак новац, не назначујући суму, раздајући к томе различите доламе и другу одећу и разноврсне дарове. А што год се тада спомене, све се без грешке изврши и испуни, па било да варош заузму или је не заузму.
А онда оглашавају за саме вечерње молитве или у само вече по читавој војсци да сутрадан посте, па пошто пропосте читав дан, када вече дође, да се густо натичу запаљене свеће свуда по војсци, тако да то издалека изгледа као да звезде густо на облацима блистају.
А то је знак сигурног јуриша.
И зато се те ноћи или и преко читавог другог дана спремају за јуришање. Преко дана приређују себи гозбе, уживања. А када се довољно наједу и напију, тада се — грлећи се и љубећи — опраштају један од другога као да више никада један другога неће угледати. И тако проводе све до вечери.
А преко ноћи пак полазе ка ономе граду ћутке са свих страна, прилазећи истиха опкопима, носећи пред собом заклоне плетене од прућа и чврсто начињене лествице да би могли ићи с обеју страна лествица, а исто тако одоздо и одозго. А јаничари пах крећу ка ономе месту где је на зиду или зидинама начињен пролом, па приступивши порушеноме месту, ћутке чекају све док се не почне дан показивати.
И тада најпре тобџије почну гађати из свих топова.
Пошто се топови испуцају, онда јаничари врло брзо јуре по лествицама на зид, јер за то време грађани пред густом топовском паљбом одступају. А кад виде јаничаре на зиду, окрећу се к њима и туку се узајамно јуначки с обеју страна. И ту јаничари миле, соколећи једни друге. А уз то долази с бокова врло густо гађање из лукова и из пушака, јер им други још помажу пуцњавом, великом грмљавином бубњева и људском виком.
И тако ова битка траје један час, а највише два.
А надвладају ли за то време хришћани поганике, онда већ Турци лагано слабе и маласаxвају, а хришћани се ојачавају.
И тако тај јуриш траје до подне, а даље не може трајати, јер муницију истроше, а неки људи бивају побијени, неки рањени, а сви се заморе.
Када цар види да јуришем не може да победи, наређује им да одступе од града, а топове с осталим прибором да одвуку од зидова и да натоваре на кола. Скупивши рањенике, наређује да се с њима иде напред ради превијања, а сам остаје на томе месту до ноћи, а у ноћи пак одлази са читавом војском, да не би из вароши или из града викали за њима. И зато увек заседу остави, ако би ко из града излетео да их гони или да плен узима, да се може некако над тим осветити. И зато се народ који се налази у градовима мора веома опрезно и пажљиво држати, да не изјахује и не излеће из града тек онако. Јер ако се од њега варош или град једанпут одбрани, за дуга времена неће Турчин на њега нападати.
Који пак од Турака у јуришу или бици буду осакаћени било како у руку или у ногу, свакога ће таквога цар богато снабдети свим што му треба све до његове смрти.
Исто тако дају све рањенике да се излече и опораве. Тако исто дају свима који су било како ма шта јуначки извршили или ко је што заслужио.
И такав је начин и уређење турскога јуриша.