Поглавље 1
О различитим поганицима и о Алији Мухамедовом помоћнику
Поганици који су примили закон Мухамедов различити су: Аргини, Персијанци, Турци, Татари, Бербери, Арабљани и неки црнци који немају на лицу огњених знакова; сви они Мојсијеве књиге држе, а управљају се према проклетоме Алкорану, у којем је Мухамед свој закон написао, и верују у једнога Бога створитеља неба и земље.
Они имају пре жетве један велики празник који зову Бујук бајрам. За овај празник свако пости месец дана, не једући нити пијући ишта преко целога дана све до звезда. Али ноћу једу месо, пију воду, колико пута ко хоће, све до дана. А када пак настане нови месец, они богато светкују, благујући три дана. Али ипак вина не пију, нити имају икаквога кваса.
Милостињу деле.
Неким робовима скраћују године робовања, а оболеле на слободу пуштају, и то нарочито велика господа.
Гозбе приређују, шкопце, јарце и камиле кољу; месо, хлеб, свеће, новац раздељују Бога ради. Ко год наиђе, било хришћанин, било поганик, свакоме милостињу удељују.
На гробовима обављају ноћна клањања. Пале лојане свеће. Тамјаном каде за душе умрлих.
А кад сам питао поганике зашто пале лојане свеће, зар не би било боље да пале воштане свеће на гробовима умрлих и у храмовима, одговорили су ми да Богу треба приносити на жртву брава а не муве.
И рекли су ми:
„Шта ти мислиш? Је ли то добро или није?“
Одговорио сам им:
„Ако је Мухамед једно добро уредио, онда је и друго.“
Други је њихов празник који бива у јесен, онај који зову Кичик бајрам, као кад би рекао Мали празник. За овај се празник добровољно пости. Али и за овај онако светкују и милостињу деле као и за први. У недељи празнују петак као Јевреји суботу, или хришћани недељу, говорећи:
„Зато то светкујемо што је Бог у петак створио човека.“
Обрезују се. Не једу свињско месо. У тих пет прописа слажу се с Јеврејима, али ни у чему другом.
По обрезивању називају се муслимани, хотећи да буду бољи него хришћани или Јевреји. Муслимани значи изабрани људи у вери. И сматрају нас хришћане за заблудели народ зато што признајемо и хвалимо свету Тројицу, говорећи:
„Нема три бога, него је један.“
И због тога су муслимани хришћане прозвали ђаурима, што ће рећи заблудели и отпадници. А хришћани опет називају муслимане поганицима због њихових неплеменитих дела, о којима овде нисам хтео да пишем. Јер поганик значи да је неко окрутан, нечовечан, да је као говече или нечисти пас.
Они би хтели да се покажу добри, али како мисле тако и говоре.
Но неко може рећи: зато греше што немају добрих управљача, који би их поучавали и који би владали њима. Они би могли добри бити кад би хтели. Али би таквоме управљачу свакако лакше било и корисније да сипа нешто у продерану врећу, него да таквим простачким народом управља.