Поглавље 47
О турском размножавању
Турско размножавање је налик на море, које никад не надолази нити се смањује. А никад није мирно, него се на различитим местима узбуркава, љуљајући се овамо и онамо. А исто тако ни поганици никада мира немају, увек се буне и немирни су. Јер мада се у једној покрајини утиша, ипак у другој о обале запљускује. Где је морска вода густа и слана у неким покрајинама со од ње праве. А ипак ако чисту воду не зачиниш са мало слатке, со се не може добити. Исто тако све воде, лутајући овамо и онамо по свету, бивају слатке и добре, и свима стварима потребне и корисне. А када се у море улију и помешају се с морском водом, сва доброта и сласт њихова губи се и постају као и друга морска густа и слана вода.
И Турци су налик на то: никада нису у миру, увек воде борбу из године у годину од једних земаља до других. А ако негде начине примирје, то је због њихове користи, а у другим покрајинама све зло изводе или чине, људе отимају, заробљавају, а што не може ходати — убијају.
И то се дешава много пута годишње: десет до двадесет хиљада хришћана доводе међу поганике, па помешавши се, сви се покваре као и речне воде у мору, јер напустивши веру своју, поганичку примају. И кад тако вером промене, такви гори постају за хришћане него прави поганици.
И тако све то служи њиховом размножавању: док једни ислужују, други су ислужили и друге доводе, а неки се о томе старају да друге доводе и изводе, како их никада не би бивало мање, него како им је Мухамед наредио.
А поврх тога није мали број ни оних који се сваке године добровољно потурче, како се било десило у Галати, када је један чувени калуђер светога Бернарда својим неваљалством био довео једнога доброг човека да изгуби живот, јер су га Турци без кривице дали да се спали, а његова жена је остала удовица. Онда је овај калуђер примио Мухамедову веру а Христову погазио, а ону удовицу је од поганика испросио.
И тако су му је дали против њезине воље. А после је пак преко четрдесет морнара Каталанаца примило поганичку веру. А ипак поганици нису хвалили поступак овог калуђера. И тако се Турци множе, као што је о споменутом мору речено, а то можете и сами знати, јер они узимају људе а не стоку. А ко им то може забранити, јер они кад покупе све, брзо одлазе назад, и пре него што се хришћани припреме, они се већ налазе онде где треба да буду. А ако би за одбрану од тога држао више људи, била би то већа штета и губитак. Јер док змији главу не разбијеш, дотле нећеш од ње бити сигуран. Тако и ви, ако их кадгод прегазите и потучете, ови ће исту онакву штету причињавати као и раније. И мада ће њихова коњица бити поражена, ипак то није никако крај, свакако ће се поново вратити. Осталог се можете досетити.