Поглавље 49
О јединству пољских краљева с угарским
Угарски краљ Владислав и пољски краљ Олбрахт1 јесу два брата која леже под истим срцем, од исте крви потекли. Имајући тако велику силу, било би заиста божја казна и велико и нечувено чудо кад се не би осмелили да нападну турскога цара и да се не освете за такво проливање хришћанске крви и за уништење народа, а особито њихових предака.
А свакако је добро познато било да докле год је влашки војвода Стефан2 држао Килију и Београд у својим рукама, пољска краљевина је седела у миру као иза штита. И док исто тако угарски краљ држи у својим рукама рашки Београд, угарска земља је сигурна. Јер Дунав, Сава, Тиса и Драва, ове четири реке, представљају као преграду. Али би зато требало Београд као кључ угарске краљевине држати у великој пажњи. Јер поганици не спавају, јер је краљева дужност да се о свима поданицима стара и да их увек опомиње и брани. А за то нема другог правилнијег пута него братска слога и јединство и љубав свих хришћана, да би од поганичке руке били ослобођени.
А не као краљ Матија, који је оставио поганике, а рат водио против хришћана. А на жалост, узрок томе били су свети отац папа Павле Други3 и цар римски Фридрих4, обојица славнога спомена, јер су довели до тога да краљ Матија, славнога спомена, води борбу против Чеха проглашујући их за јеретике, па кад ове није могао победити и себи покорити, окренуо се на аустријску земљу против римскога цара. И тако је међу хришћанима била борба, а поганици су своју силу умножавали, јер под застором вере хришћане лакомство и празна хвала воде многим рђавим стварима.
И тако су хришћани мучени, а поганство се свуда ојачало. А успомена на покојног краља Матију прошла је као звук звона.
Τελλος
Напомене
- Јан Олбрахт је године 1497. кренуо на југ с намером да на молдавски престо доведе свога млађег брата Жигмунда.
- Молдавски војвода Стефан Велики супротставио се заједно са Турцима Јану Олбрахту. Пољска војска је била опсела молдавску престоницу Сучеву, али се ускоро морала повући.
- Папа Павле Други (1464—1471).