Поглавље 4
О другоме храму имарет, што ће рећи задушни, и о тефсиру, то јест о њиховој проповеди
Постоји други њихов храм који називају имарет, као кад би рекао задушни. У њему убогима деле милостињу, јело, а свакога петка у подне држе проповед у томе храму на њиховоме језику. Па тако ни ја нисам њихове проповеди пропуштао да бих сазнао о чему проповедају, а према чему се владају, и нисам могао друго разабрати, већ да сами против себе проповедају, не могући или не хотећи то да разумеју. А јамачно им Господ Бог не да да разумеју. Христову доброту Мухамеду приписују, а своје неваљалство на хришћане пребацују.
Ту проповед називају тефсир, а проповедника тефсирџи, који када на проповедаоницу ступи, најпре почиње овако да говори њиховим језиком: Аит еман Аллах вере, хеп судан тевбе, естагфиру-ллах амин, амин, што значи ово: „Боже помози; а онда реците: сви се одричемо свега злог. Амин, амин.“
Затим је реч била о Господу нашем Исусу Христу, а после овога овако би говорио на њиховом језику о Мухамеду: „Есе рухуллах, Мухамед ресулу-ллах“, што ће рећи, „Исус је од Духа божјега, а Мухамед је божји послани.“; и: „Што је воља Мухамедова, то је воља Христова; пророк Мојсије је старији брат Исусов, а Исус је старији брат Мухамеда пророка; пред Мојсијем се море било растворило, а Исус пророк је мртве из гроба ускрсавао, а под Мухамедом пророком су се стене подизале онде где је Богу клањао. Јер је Мухамед последњи пророк и не може га пред Богом ниједан пророк превазићи. Поганици хришћане називају ђаурима, а Јевреје Чивутима, као кад би рекао мрцине. Исус се узнео на небеса, зато су га ђаури назвали богом, а Чивути су хтели да га убију и да га распну на крст због његове велике светости и силних чуда која је чинио на земљи. Бојали су се Чивути да сав свет не пође за њим и да се не обрати к њему онако као ђаури, називајући га богом. Хотећи да га ухвате, тражили су га да га после мучења распну на крст. Пред овима је Исус ушао у једну кућу, а познајући јеврејску рђавштину, узнео се из те куће на небеса. А кад су Јевреји онде нашли једнога човека који је био налик на њега, у тој кући су га ухватили и бацили на муке, распели га на крст, а поред њега два разбојника. И зато ђаури говоре да је Исус био бачен на муке и распет на крст. Али ви не верујте томе: Исус је био такве светости да га скоро нико није могао ни дотаћи, а камоли да би га могао ухватити и бацити на муке. А када се Исус био узнео на небеса, приступили су к њему анђели, па поздравивши га и узевши га међу се, водили су га по највишем небу, показујући му славу божју. Пошто се Исус находао по небесима, кренуо је с анђелима к небеским вратима, као да је хтео да сиђе назад на земљу; смисливши нешто у себи, рече анђелима: Заборавио сам на једноме месту овде на небу обућу. И вративши се тако Исус од врата по обућу, остаде у небесима, и биће онде до судњега дана. А кад дође судњи дан, тада ће Исус сићи на земљу и говориће ђаурима: Ви сте ме богом назвали. А Чивутима: Би сте ме хтели бацити на муке и распети, и зато сви идите у вечни пакао и онде ћете бити на вјеки.“
И ово је крај проповеди. Господе Исусе Христе, сине Бога живога, теби се ми хришћани молимо, смилуј се на нас и избави нас од вечних мука, и опрости грехе наше да бисмо могли твоју свету милост видети и у хвали твојој веселити се с тобом на вјеки.