Поглавље 5
О другој проповеди или о вери и о Мухамеду
Друга проповед је оваква и њу свештеник на њиховом језику овако говори:
Чули сте у прошли петак проповед како се Исус узнео на небеса и тамо остао, и зашто није хтео да остане ни са ђаурима ни са Чивутима; разлог томе је већ раније речен. Али Мухамед, узјахавши на некакав вихор, није хтео због нас да остане на небесима, јер се заветовао да остане с нама на земљи, па како се у својој доброти заветовао, тако је овде с нама остао. А када дође време, устаће из мртвих с нама и повешће нас са собом у рај. И зато пазите да његову заповест извршавате. Муслимани, придржавајте се тога пажљиво, не чините пакости један другоме, како ђаури чине, јер је то за њих обично. Ђаури један другоме ништа добро не желе: брат брата, пријатељ пријатеља ће покрасти, један другога ће издати, сматрајући да ће му Бог помоћи; за новац ће продати свога ближњега, пије вино и једе хлеб и весео је због тога, прождире месо своје и крв своју, хвалећи се да му је добро успело. А то је добро познато вама који с њима у рату бивате. Али то њихово весеље ће се претворити у жалост и тугу. Муслимани, пророк Исус је ишао ка Цимбумбареку или ка Јерусалиму. А кад је био међу виноградима, спопаде га жеђ и он уђе у један виноград тражећи воде, а онде нађе прекривен врч начињен од глине пун воде; узевши га, напи се ове воде, која је, иако је била чиста, била горка као пелен. И рече Исус овоме врчу: „Реци ми, како то може бити да имаш у себи воду чисту али горку, рђаву за пиће?“ Одговори врч: „Једна је игла украдена и продата за новчић. А овај је новчић доспео међу други новац за који сам ја купљен.“ И зато, гледајте, мили муслимани, како је мала крађа велики грех. А кад се светоме пророку то јавило, како би имало тада Богу да буде тајна? Зато будите међу собом милостиви, један другоме не чините неправде и не крадите један другога; а ако би неко нешто нашао, века врати и не скрива. Дај нека се разгласи једанпут, двапут, трипут, не би ли се јавио онај чија је та ствар. Разделите — забога — боље убогима, а себи то никако не присвајајте. У ђаурске баште не улазите, јер је то окорео народ, а ако му што из баште узмеш, проклињаће те без престанка и неће опростити, позивајући Бога на освету. Зато поданицима ђаурима не чините неправде. А ако би неко нешто узео из муслиманске баште, макар се срдили, ипак опраштајте, да би вам од Господа Бога било опроштено. Не гајите дуго гнев један према другоме, као камила. Робовима и ропкињама исто тако одређујте године робовања према њиховој старости. А ко би хтео роба дуго да држи, не одређујући му године робовања, суседи то не треба да трпе, Јер он није Бог па да себи потчини читав век његов. А када постану слободни, помажите им да би имали чиме да почну своје издржавање, зато да би се вера муслиманска ширила. Мухамед је остао с нама на земљи. А када дође судњи дан, сви ће људи помрети, као и анђели. Највише небо има четири круга. А када дође то време, тада ће Господ Бог наредити четворици анђела: „Држите сваки свој круг чврсто.“ А када се сви чврсто ухвате сваки за свој круг, помреће сви као да су заспали. Али ће одмах у томе тренутку бити поново живи и хвалиће Бога на вјеки. Тада ће арханђео Михаило затрубити у трубу и одмах ће сви људи ускрснути. А Мухамед ће устати као да се пренуо иза сна, отрешће са своје браде прашину и рећи ће: Елхемду лиллахи, рабби-л’аламик, као кад би рекао: „Захваљујем теби, створитељу својем. Амин.“ А тамо ће, дакле, поћи Мухамед са свима муслиманима пред Бога и ставши, рећи ће громким гласом: „Велика хвала, свемогући Боже, твојој јединствености на вјеки вјекова. Амин.“ А тада ће рећи Бог Мухамеду: „Ти си ми служио и добро си се владао са свима својима, па зато пођи с њима у вечни рај и ту се радујте на вјеки вјекова.“
Кад заврши ову проповед, свештеник говори читавоме народу:
„Молите се за матере, за очеве своје и за оне који ратују против ђаура и хвалите Бога.“
А тада сви, подигавши очи нагоре и погладивши браде обема рукама, излазе напоље из храма.