Поглавље 12
И када је то тако било, дођоше до Троје. Још не беху ниједна врата отворена за борбу, и Урикшиш пред вече утврди страже на опкопима и рече витезовима да узму оружје и јездећи око шатора мољаше их говорећи: „Молим вас, грчки витезови, и пелагијски господари, издржите тешку борбу веселим срцем!“ И потом силни краљ Јектор изиђе у бој, и поведе са собом многе витезове са ликом бога Јупитера и са буктињама живога огња да би запалили грчке бродове на шикнијским обалама. И чу то Ајакш Телемоновић и изиђе противу Јектора краља и против многих храбрих тројанских витезова и својим штитом штићаше хиљаду грчких бродова од живога огња. И ту одагна многе храбре витезове и многе ратнике, и ту уби охолога витеза Шарпедонуша тројанског, и не даде Јектору краљу да запали грчке бродове, и ту понесе хиљаду рана на свом штиту.
И врати се Јектор краљ у Троју и међу њима беше пресилни бог Јупитер. Појави се он у сну Агаменону цару и рече му: „Царе, зашто спаваш? Устани и нареди да се опреме грчке лађе и врати се у Грчку! Ако ли се не вратиш, погубићу тебе и твоје потомство, јер не желим тројанску пропаст.“ И Агаменон цар пробуди се из свога она и позва витезове и рече: „Опремите бродове и пођите натраг!“ И многи витезови се поплашише, и подигоше срамотна једра, и почеше бежати. И збунише се заставе и не знађаху куда да иду. И чу то Урикшиш Лаертић и пође и потече ка бродовима и говораше: „О грчки господари и итрацијски витезови, која вам је то лудост наредила да бежите, и што се журите својим домовима пре него што се навршило десет година. Зар се не бојите да ћете тако изгорети од Јекторова пламена?“ И тако врати многе бродове натраг, и устреми се на заставника Тержитеша1, који не хтеде да се врати, удари га по глави, и врати га опет противу његове воље. И дођоше опет Грци у борбу противу Троје. И Јектор краљ посеја велику смрт по грчкој војсци.
А међу њима беше и пресилни Агаменон цар. Он беше узео кћер Крижеуша попа2, а Крижеуш беше син Пебуша3 бога. И Пебуш бог чу, и расрди се веома, и пусти у грчку војску велику болест, и умираху витезови без престанка. И чу то Анцилеш и призва себи Калкаша попа4 и упита га, говорећи му: „Кажи ми, о Калкашу попе, због чега је тај помор у грчкој војсци, и не може престати?“ И рече му Калкаш поп: „Господине, не смем ти то рећи.“ И рече му Анцилеш: „Реци ми, иначе ћеш овог часа умрети.“ И рече му Калкаш поп: „Господине, узео је Агаменон цар кћер Крижеуша попа силом, и расрдио се Пебуш бог. Докле не поврати кћер Крижеуша попа, неће престати овај помор у грчкој војсци.“ И то чувши, Анцилеш пође и узе Агаменону цару љубавницу, Крижеуду госпођу, и врати је њеном оцу Крижеушу попу. И скочи Агаменон цар и узе Анцилешеву милосницу, Брижеиду госпођу5. И дође из борбе Анцилеш са гневним изразом и хтеде погубити Агаменона цара. И расрди се Анцилеш и не хтеде више да иде у бој.
И потом изиђе Јектор краљ у бој и изведе собом многе витезе тројанске и Парижа Александра. И виде Менелауш цар Александра и устреми се на њега Менелауш цар и баци га Менелауш цар с коња доле, и лежаше под коњем пребледевши од самртног страха. И ту беше близу њега Венуш пророчица, којој беше досудио јабуку, и прекри га великом маглом, и не виде га Менелауш цар убити. И врати се опет Јектор краљ, и с њим Париж Александар, и караше га Јектор краљ, и рече му: „О Парижу Александре, где је твоја моћ и где је твоје витештво којим си мене побеђивао у свакој ствари и у свакој борби? А сада лежиш у својој љубави, а ми због тебе муку имамо и крв проливамо.“ И кад дође Александар у Троју, караше га Јелена царица, и рече му: „О Парижу Александре, с правом сам те ја заустављала да не идеш против Менелауша цара јер ан је добар витез међу витезовима, а теби боље лежи да у Троји водиш танце са госпођама тројанским. Ти више не смеш ићи у борбу.“
Напомене
- Тержитеш, вероватно Терсит, најружнији и најдрскији човек у грчкој војсци под Тројом. Када је дрским речима нападао Агамемнона, Одисеј га је на радост свих присутних истукао.
- Поп, у значењу пророк.
- Пебуш, Фебус, Аполон.
- Калкаш, пророк Калхант (Калхас).
- Десете године тројанског рата, Агамемнон одузе Ахилу његову робињу и милосницу Брижеиду, и Ахил се, увређен и гневан, повуче из борбе. Са описом тог Ахиловог гнева почиње Илијада.