Поглавље 15
Пошто је то тако било, учинише Грци и Тројанци међу собом састанак, а између обеју војски стајаху и свађаху се Анцилеш и Јектор. И говораше Анцилеш: „О Јекторе краљу, остави своју охолост даље од мене!“ И беше Анцилеш под шлемом и рече му: „О Јекторе краљу, ово је дванаести шлем на мојој глави који је од твога мача био разбијен, и врло често ковач мора да крпи моје оклопе који су од твога мача пробијени, али кажем ти: краљу, остави даље од мене твоју храброст, твоје лепо витештво, твоје храбро јахање и твоје лепо знање. И можеш дневно пробадати колико год хоћеш грчких витезова. А сада ти кажем: моје две руке носе ти смрт, и мој мач Оријеш жедан је да се напије твоје крви.“ Анцилеш говораше охоло, а Јектор тихо одговори и рече: „О Анцилешу господине, слушао сам да говоре људи и пророци, и ви то говорите, да ћу од твоје деснице погинути. Учини то данас. Напој мач свој у мојој крви, и немој ожалостити богове и пророке.“ И ту се хтедоше сукобити, али им не дадоше да се сукобе. И те ноћи госпођа Андропија1 усни страшан сан, и пробудивши се у пола ноћи дође пред Прејамушеву ложницу и уздахну. И чу то Прејамуш краљ: „Ко је то што је господским уздахом уздисао пред мојом ложницом?“ И рече госпођа Андропија: „Господине, ево, ту су та уста која све до овог сна нису ти ништа одговорила.“ И позна је Прејамуш краљ, и скочи к њој и рече: „Шта је то, госпођа Андропија?“ Она рече: „Господине краљу, усних сан ове ноћи. Ако сутра пошаљеш сина у бој, нећеш га сачекати више.“ И рече краљ: „Госпођо Андропијо, иди у свој стан, сутра ћемо о томе говорити.“ Исприча му сан и рече: „О краљу, видех у сну где из Троје изиђе медвед, а из грчког логора вепар, и пресече вепар медведа и одвуче га кроз цео грчки логор.“ И рече краљ: „Не бој се, госпођо Андропијо, и иди својој кући!“ И одведе је. И сутра зором огласише се звона. Јектор краљ позва на оружје, и поче се сам оружати. И један властеличић, Париж Тортришарић, рече краљу: „Буди у моје име, ако победиш у боју, дај ми Диомедешев шлем и његову заставу! Ја ћу с тобом.“ И рече краљ Јектор: „Нека буде у твоје име! Даћу ти их.“
И тројанске госпође дођоше молити Јектора краља тог дана да не пође у бој, и не могоше га умолити. И госпођа Андропија узе црно рухо и обуче се у њега, и узе сина Јекторова и држаше га на прсима. И рече Јектор краљ: „О госпођо, што то чиниш, и што си се обукла у црно рухо?“ Она му рече: „О краљу Јекторе, када се данас нећеш оканути боја, никада нећу светло рухо обући. Нека још за твога живота обучем прно рухо!“ И никако не хтеде Јектор одустати. И тада тројанске госпође пометаху сомотске огртаче пред Јекторова коња и плакаху и говораху: „То је последњи знамен Јекторова коња.“ И пође Јектор у бој и тог дана проли много крви у грчкој војсци.
И тог дана уби Јектор седам стотина Грка, пет господара и обори на земљу Диомедеша Дитеушевића2. И на њему беше шлем опточен жеженим златом и украшен великим бисерима. И наже се Јектор краљ да скине шлем са Диомедеша и да га преда Парижу Тортришарићу, коме га беше обећао. И беше ту близу Анцилеш оружан, и скочи од свога шатора, и сагледа га са откривене стране, и прободе га на другу страну, и (овај) умре3. И Анцилеш рече да га привежу мртва за реп његова коња, и вукли су га тако око и унакрст целог логора. И потом рече да га положе тако наоружана поред његова шатора, и увече поручи Анцилеш целој грчкој војсци, и говораше им: „О грчки господари и итракијски витезови, ви сте били жалосни што десет година нисте скидали оружје са себе због Јектора краља, а сада он лежи поред мога шатора. Одморите се, скините са себе ваше оружје, и одахните.“ И скинуше са себе оружје Грци, и одморише се.
Напомене
- Андропија, Андромаха, жена Хекторова, родила му је сина Астианакта, кога су Грци, по заузећу Троје, бацили са градских зидина, да би спречили пророчанство о обнови тројанског царства. Њена искрена љубав и велика оданост мужу, опевана је не само у Хомеровој Илијади, већ и од стране Еврипида и Вергилија.
- Диомедеш Дитеушевић, Диомед, грчки јунак, син Тидеја и Деипиле, краљ Арла. Борио се храбро под Тројом. Диомед је преживео тројански рат.
- У Илијади се сасвим друкчије описује двобој између Ахила и Хектора.