Поглавље 16
И беху ноћни стражари по шаторима уснули, и Прејамуш краљ, Јекторов отац, оде ноћу из Троје у грчки логор, потражи шатор Анцилешев, и приђе шатору Анцилешеву, и нађе сина својега Јектора мртва. И врати се од мртвог Јектора и остави га, и приђе постељи Анцилешевој, поче будити Анцилеша, и рече му: „О Анцилешу господине!“ И Анцилеш се пробуди и рече му: „Ко си ти?“ И он му рече: „Ја сам Прејамуш краљ.“ И рече Анцилеш: „Ако си ти заиста Прејамуш краљ, онда ћу ја овог тренутка бити мртав.“ И рече му Прејамуш краљ: „Не бој се, господине Анцилешу, бог нека сачува од тога Прејамуша краља! Како бих ја овако стар убио лежећа витеза, а нисам то учинио никад ни у својој младости. Али сада не бој се, Анцилешу!“ И рече Прејамуш краљ: „Ја сам дошао на твоју витешку реч, да ми даш тело мога сина, Јектора краља, а ја ћу ти дати три шипке злата колико је он сам.“ И рече му (Анцилеш): „О краљу Прејамушу, нећу на откуп, кад си дошао на моју витешку реч, већ ћу га ја понети на мом рамену, и предаћу ти га код тројанских врата.“
И ујутру понесе га Анцилеш на рамену свом — на веру — и даде га Прејамушу краљу, и изиђоше Тројанци и властеоске жене и плакаху горко и говораху: „О Јекторе краљу, ти који си био велики бранилац Троје, а велики победилац Грка, како те превари Анцилеш Пелеушевић? О Јекторе краљу, тројански борци су без тебе много ослабљени, а Грци су се јако охрабрили, јер више нема Јектора који их страшно сузбијаше.“