Поглавље 17
И потом поручи Прејамуш краљ Анцилешу говорећи: „Анцилешу господине, молим те немој се више борити против мене! Дођи под Троју! Заклећу ти се, и даћу ти моју кћер Поликшену1 госпођу. И дођи у храм бога Пебуша, и закуни ми се да се више нећеш борити противу мене!“ И то чувши Анцилеш, дође на Прејамушеву веру у град Троју и уђе унутра. И чу то Париж Александар да ће Анцилеш доћи у храм Пебуша бога, и сакри се Париж Александар у тајном олтару са дванаест витезова. И када уђе Анцилеш у храм и дође пред олтар, и диже руке и рече: „Боже, кунем се теби ја Анцилеш да се нећу више борити противу Прејамуша краља.“ И кад поклекну да се закуне, Париж Александар потеже отровну стрелу и удри Анцилеша витеза у пету2, и док му витезови приђоше, душа из њега већ изиђе.
Напомене
- Поликшена, Поликсена, најмлађа кћи краља Пријама и Хекубе. Приликом Пријамовог доласка у Ахилов шатор, Пријам је повео собом и Поликсену, да би она својом појавом умекшала Ахилово срце. Ахил се заљуби у њу, и обећа Пријаму да ће порадити на склапању мира, ако добије Поликсену за жену. После смрти Ахилове, Поликсена је принета на жртву на Ахилову гробу.
- По једној легенди, Тетида је Ахила, док је он још био мали, умочила у реку Стикс, и тиме учинила да му тело, сем пете за коју га је држала, није могло бити рањиво.