Поглавље 6
И приближи се Париж Александар реци Кшандуши, и ту нађе Оинеш1 госпођу, и ту имаде с њом прву љубав. И рече Оинеш госпођа: „О Парижу Александре, сад ме љубиш, а доћи ће потом време када ћеш ме оставити.“ И рече Париж Александар: „О госпођо Оинеш, нећу те оставити, а ако те оставим, тада нека река Кшандуша унатраг потече!“
И дође под Троју, и изиђе пред њега отац његов Прејамуш краљ, и виде његову лепоту и његову доброту, и обрадова се тиме јако. И узе га за руку и поведе га у Троју, у своју палату. И ту проведе неколико дана. И потом поче правити лађу, желећи да пође у Грчку и да ступи у службу цара Менелауша2. А госпођа Кшандра3 ходаше поред реке Шиморишеве, приђе јој Пебуш4 бог, и рече јој: „О Кшандра госпођо, дођи к мени и учини ми по жељи, а ја ћу те научити вештини да погађаш шта ће се у будућности догодити. А ти да се не похвалиш како си имала љубав са богом Пебушем. Ако ли се похвалиш, ја ти нећу одузети тај дар, али ћу учинити да ти нико не верује.“ И тада она дође у Троју, и похвали се како је имала љубав са Пебушем богом. И прво поче пророковати и казиваше Прејамушу: „Оче, заустави Парижа Александра да не иде у Грчку, јер ће отуда довести госпођу Јелену, царицу Менелауша цара, и због ње ће Троја бити разорена и изгореће до самих темеља.“ Али јој то краљ Прејамуш не поверова, и посла Парижа Александра да иде у Грчку. И Париж Александар направи лађу своју да иде служити Менелаушу цару. И отиште се на море и приспе на двор Менелаушев. И видевши га Менелауш цар изиђе пред њега.
И упита га цар Менелауш, и рече му: „Ко си ти, откуда долазиш, и куда идеш?“ А Париж Александар му рече: „О цару Менелаушу, ја сам Париж Александар, син Прејамуша краља.“ И рече му Менелауш цар: „А што си дошао до нас?“ Париж Александар рече: „О господине цару, дошао сам у твој двор да те дворим и да видим какви су дворски обичаји на твоме двору и част. Рад бих да те обичаје пренесем у тројанску палату јер, господине цару, не жудим ни за каквим сребром или златом, ни за неким имањем, јер, господине цару, има у граду Троји више злата и бисера неголи у целој грчкој земљи.“ И то чув, Менелауш цар узе га за руку и поведе га у своју палату к Јелени царици, и постави га на једну столицу поред себе и своје царице Јелене. И једоше заједно и пијаху са Јеленом царицом из исте купе вина. И када су дигли чаршав, тада Париж Александар проливаше црно вино по столу и писаше прстом својим по столу пред Јеленом царицом, и казиваше: „Госпођо Јелено, царице, волим те. Воли и ти мене!“
Напомене
- Оинеш, пророчица Енона, кћи речног бога Кебрена, с којом се Парис оженио док је још живео као пастир.
- Менелауш, Менелај, спартански краљ, муж лепе Јелене, брат Агамемнона.
- Кшандра, Касандра, кћи краља Пријама и Хекубе, сестра Парисова. Пошто је била врло лепа, бог Аполон јој обећа пророчки дар, ако прими његову љубав. Касандра прво обећа, али се касније предомисли и одбије Аполона. За казну, Аполон је осуди да њеним пророчанствима нико не верује.
- Пебуш, Фебус, односно Аполон.