Поглавље 7
А Јелена царица знађаше да чита, Менелауш цар није знао да чита. И једног дана позва царица Парижа Александра и говораше му: „О Парижу Александре, окани се твоје насртљивости према мени, јер мој господин цар може то сазнати и онда ће твоју душу одлучити од тела, и умориће те срамном и недостојном смрћу.“ И рече Париж Александар: „О госпођо Јелено, моја служба нема другог циља сем тебе. И спреман сам да за тебе поднесем радије мучење него брзу смрт, и не жалим да се за твоју љубав мучим дуго времена.“ И рече царица Јелена: „О Парижу Александре, не кривим те много, јер који год витез види толику моју лепоту, мора увек тако да говори.“ И више се царица не брињаше за то. И, потом, догоди се једног дана да стигне писмо цару Менелаушу из покрајине. И писмо казиваше: „О Менелаушу цару, да зна твоје велико царство да се одметнула од тебе цела пагажијска и кајиска област.“ Чувши то, Менелауш цар заповеди да се скупи војска и да пође на Пагажију. А Париж Александар, чувши да цар Менелауш иде с војском, учини се болесним. И поручи му цар Менелауш, говорећи му: „О Парижу Александре, опорављај се, опорављај, да пођеш са мном на војску.“ И Париж Александар одговори му, говорећи: „Господине цару, врло сам болестан, али ако вишњи богови буду милостиви, ако будем могао, поћи ћу за тобом.“ А своју тајну преваре скриваше у срцу свом. И потом подиже се цар Менелауш, и пође на војску. И трећег дана пође царица Јелена да игра на палештру1, где је крај обале морске била палештра на којој грчке госпође играху и танце вођаху. Чу Париж Александар да царица Јелена иде на палештру да води танце и игра. И рече Париж Александар својим витезовима: „Доведите ми моју лађу!“ И рече Париж Александар: „Када будете близу, дајте ми знак!“ И тако учинише Александрови витезови, и један Александров витез, када беше близу, тада дигоше златни шлем Александров. И виде Париж Александар свој знак и потече тамо где вођаху танце и увуче царицу Јелену у лађу и отисну се на море. И пође ка граду Троји, и чувши то краљ Прејамуш и краљица Тетиша госпођа, и изиђоше пред њега, а од његове браће не хтеде нико изићи, јер су знали колика ће се крв пролити због царице Јелене. И потом пође писмо за Менелаушем царем чак до Пагажије, и један гласник донесе писмо у коме је писано: „Цару, да знаш, оте Париж Александар жену твоју, Јелену царицу, и то ти писмо казује.“ И прочитав писмо, и расрди се због тога много Менелауш цар. И врати се опет цар у Пагажију.
И заповеди цар Менелауш да по целој Грчкој, по свим странама и земљама, и свим градовима искупе силну војску противу Троје. И најпре дође Ајакша Телемонић2, господар пелагонијски, без заповести, са тридесет галија. И скупи се многа силна војска, и беше на броју хиљаду галија.
Напомене
- Палештра, палаестра, борилиште, арена.
- Ајакш Телемонић, Ајакс или Ајант, син саламанског краља Теламона, највећи грчки јунак после Ахила. Када му после смрти Ахилове није било додељено Ахилова оружје, померио је памећу, и држећи грчка стада за непријатеље, начини страшан покољ међу њима. Када је дошао к себи и видео шта је починио, од срамоте одузео је самом себи живот.