Роман о Троји

Поглавље 8

И када је то тако било, беше у оно време у Грчкој један мудри човек, по имену Урикшиш Лаертешић¹, господар итрацијски. И чу то како иду два цара на град Троју, и начини се лудим, ораше песак и сејаше со, и с великим знојем опирао се тим лукавством како не би узео учешћа у проливању тројанске крви. И чу то Палимеш Науплидић² и рече обојици царевима: „Заиста је овај човек мудар, опире се овим лукавством да не узме учешћа с нама у проливању тројанске крви.“ И рече царевима: „Он има сина од седам година. Реците да га ухвате и метните га га пред рало! Ако је заиста луд, он ће преорати преко детета, ако ли није луд, уставиће волове.“ И послаше цареви Ајакша Телемонића, и ухвати сина његова и баци га пред рало. И Урикшиш устави волове, и узе га Ајакша Телемонић и приведе га пред оба цара, и рекоше му цареви: „О премудри Урикшиш, што си своје витештво нагрдио лажним лудилом да само не би узео с нама учешће у проливању тројанске крви?“ И рече Урикшиш обојици царева: „Ако треба поћи, ја ћу поћи.“

И отиснуше се грчке лађе по мору да пођу на Троју, и дођоше до неког отока званог Авлида³ Јембоик. И ту беше на њему кошута госпође Палеше⁴, виле морске, која заповедаше морским валовима да се подижу. И убише у незнању ту кошуту витези Агаменонови. И чу то госпођа Палеш како витези Агаменонови убише кошуту, и разгњеви се веома на цара Агаменона, и пусти на море велике валове и не могаху се неколико дана стишати, тако да лађе не могаху поћи ни тамо ни овамо. И чу то цар Агаменон и позва к себи попа Калкаша, и упита га: „Кажи нам, Калкашу⁵ попе, због чега су се богови на нас расрдили, те се валови не могу утишати и да ми срамотно погинемо на овом острву?“ И рече му Калкаш поп: „О царе Агаменоне, убили су твоји витези кошуту госпође Палеше, виле морске, и ниједном молитвом не можемо је умолити док твоју кћер не доведу овде и убију је за кошуту и тако јој (Палеши) принесу жртву.“ Чувши то, цар Агаменон расрди се много и не смедоше му ниједан од храбрих витезова ни реч поменути.

Напомене

1. Урикшиш Лаертешић, Улис или Одисеј, краљ острва Итаке, син Лаерта, муж Пенелопе. Одликовао се изузетном мудрошћу и лукавством. Под Тројом се одликовао храброшћу, лукавством и окретношћу. Када су Грци после десетогодишње борбе хтели да напусте опсаду Троје, Одисеј их је својим говором охрабрио и задржао. Захваљујући његовој довитљивости, Грци су освојили Троју.
2. Палимеш Науплидић, Паламед, син Науплија и Климене. Када је Менелај, после отмице лепе Јелене, позвао Грке у рат против Троје, Одисеј се претварао да је померио памећу, па је упрегао у плуг магарца и бика, и сејао со. Паламед узме новорођеног Одисејевог сина Телемаха из колевке и стави га пред плуг. Одисеј обиђе дете и по томе ода своје лажно лудило. Да се освети Паламеду, Одисеј му за време опсаде Троје подметне лажно Пријамово писмо и већу своту злата и оптужи га за издајство. Када Грци нађу код Паламеда тобожње Пријамово писмо и злато, Паламед буде каменован.
3. Авлида, Аулида (Аулис), острво у Грчкој.
4. Палеш, по легенди, кошута коју је убио Агамемнон, припадала је богињи Артемиди, а не Палади (Палеш).
5. Калкаш, у ствари је пророк Калхант (Калхас), који је Агамемнону најавио жељу богиње Артемиде да јој се принесе на жртву Агамемнонова кћи Ифигенија. Агамемнон се тешко одлучује на ту велику жртву, али када се војска већ почела бунити што због богињине срџбе не може да крене са Аулиде, Агамемнон позове Ифигенију под изговором да ће је удати за Ахила. Кад је Ифигенија била доведена до жртвеника, Артемида се смилује на њу, пошаље место ње једну кошуту на жртвеник, а Ифигенију заклони облаком и однесе је на Тауриду, где је учини својом свештеницом.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21