Поглавље 9
Данило стиже у Хиландар и својим златом купује храну и за одбрану Хиландара узима најамнике, који једном приликом поразише непријатеља
Овај господин мој, кога смем назвати добрим и најмилосрднијим хранитељем многих, пошто је живео животом дивним и изванредним, богољубазним и светолепним, видећи многе беде тога светога места, да се најпосле ништа не налази у том манастиру, давши своје много злато, и посла неке веште људе, који прикравши се дођоше на море, и у једној лађи купивши обилно пшенице, донесоше у манастир ка преподобном кир-Данилу. И после овога опет давши друго много злато и из места ван Свете Горе скупи велику множину изабраних људи, и њих уведе к себи у манастир са њиховим оружјем, да се боре са оном трипут проклетом јереси. А ови безбожници, чувши да је Преподобни дошао, и како има храбре људе за победу њихову, не због такове силе господина мојега, но уплашени страхом силе господње, не хтедоше те године доћи на то свето место, но сабравши велики плен из целе Свете Горе, вођаху људе и жене, младиће и девојке, као четвороноге животиње ужима свезане и вођене у ропство. Јер таква је тада рана и страдање било, које се не може сравнити са египатском казном, или побијањем деце витлејемске од Ирода, или са навалом халдејском на онај напред речени свети град, какво је тада снашло Свету Гору. Тешко је описати све зло које је тада снашло људе, јер горе и пећине, брда и долине, и сва распућа беху пуна мртвих телеса, нагих и непогребених, дајући страшан и дирљив призор гледаоцима. И ти безбожници све опустеше и опет се враћаху у своја места.
А један њихов део ишао је једном близу места званога Хиландар. А када их видеше људи који су били у манастиру са Преподобним, почеше молити код Преподобнога да изиђу против њих. А овај господин мој, бојећи се рањавања деце своје, не даде им. А они, уздајући се у Господа и у помоћ Пресвете и у молитву тога блаженога господина својега, узевши своје оружје, и изишавши на једно тврдо место пута, опседоше га, и када уђоше међу њих ти безбожници, тада изненада устадоше деца Преподобнога и једнодушно устремивши се ускочише посред њих, и многе умртвише, и друге ранише, и множину од њих ухвативши одведоше у манастир ка Преподобноме, а заробљенике отпустише у слободу. Ту уграбише много богатство поганика. А овај господин мој и учитељ, унапред јављајући божју помоћ и његову победу над поганицима, узевши оружје све ишарано златом самога војводе тих поганика, и фарију1 његова, који је такође имао борбено оружје све украшено златом, штит и копље и друго остало, и све даде благочастивом краљу Урошу на предивну његову похвалу и част, пославши једнога од достојноименитих монаха са неколико деце своје, а сам благодараше непрестаним хвалама добротвора свију Бога, који тако чини. Јер и ту живећи у дому Пресвете у крепком подвизавању, изнураваше тело своје многим и жестоким животом и бдењем и непрестаним поукама божаствених речи, чувајући целомудрено подобије свога живота и изучивши до краја вештину сваке мудрости, тако да је због многоплодне врлине своје и непорочнога живота он био љубим од свију благоверних.
Напомене
- Фарија, борбени коњ.