Поглавље 13
Краљ Урош у борби са краљем Стефаном поверава манастир Бањску и све своје тамо скупљено благо Данилу, и Данило би наречен у Бањској за епископа
После некога времена догоди се велика скрб благочастивому краљу Урошу, јер се беше подигао његов брат, благочастив Стефан краљ1 од сремске земље, са многом силом, хотећи да узме његов престо и да га даде сину својему, Урошицу. И беше му велика невоља. Јер сва његова властела одметнуше се, и не имађаше ниједнога на кога би се поуздао, али још више је био у скрби за славни манастир светога Стефана, место звано Бањска. Јер у њему беше сабрао много богатство, све своје имање, и не налажаше таква мужа коме би поверио такво место са наследством његовим. Јер се те године беше преставио епископ тога места. И сетивши се овога мога господина, поче му шиљати, говорећи: „Господине мој и оче, од почетка љубазни души мојој, брзо пожуривши се дођи к нама, јер срдачна жеља присиљава ме да ти јавим многе речи о духовним стварима. Да, никако немој да не послушаш оно што сам ти рекао.“ Многе речи слатким писмима шиљаше му не једанпут или двапут, но много пута, како би га могао довести к себи. И овај господин мој, свагда послушан на добро, видећи срдачан позив благочастивога, уставши оде к њему, ништа не знајући о оном што ће бити.
Када је дошао и када га виде благочастиви краљ, веома се обрадова због доласка Блаженога, и љубазно га прими, и мало после седе заједно са Преподобним, и објави му многе речи тајно знане, и најпосле му објави ствар због које га беше позвао, говорећи: „Видим многе скрби и беде које су ми се догодиле данас када сам без наде, не добијајући помоћи ни од кога, само од Бога, саздатеља свега. Ти све знаш о овом. Хоћу да ме у једној ствари послушаш, јер за то осећам већу скрб од другога.“ Говорећи му о оном напред реченом манастиру, цркви светога Стефана, рече да се брине о њему и да у његове руке предаје све ту донесено богатство тога христољубивога. А Блажени, чувши ово, веома се ожалости, јер није хтео да се разлучи од живота Свете Горе и иночкога правила, на које беше навикао, и није обраћао пажње на речено му. А благочастиви краљ Урош многим мољењем и слатким речима једва га умоли, тако обећавши Преподобноме да га, ако се божјом помоћу неповређен поврати, неће задржати од Свете Горе. И када је овај господин мој примио тај манастир, и би наречен Данило свеосвећени епископ2. Ту христољубиви краљ предаде своје много имућно богатство у руке Свеосвећеноме, а за то није нико знао само ови једини. А сам уставши пође против брата свога на рат и против своје воље, јер се сви његови великаши беху одметнули. Али Бог, који чини једини милост у тисућама, дарова и тому благочастивому ненадану помоћ. Јер те године његове скрби многе војске народа татарскога и турскога и јашкога3 дошавши предадоше му се. И са њима пошавши одби насиље оних који су борбу водили са њиме, све добро свршивши божјом помоћу.
Напомене
- Краљ Драгутин.
- Данило је постао бањски епископ око 1313. године.
- Јашки, становници области око града Јаша у Румунији.