Поглавље 14
Данило се враћа у Хиландар
А када дође Богом дарованом му престолу, тада овај мој господин и учитељ поче молити благочастивога краља да иде ка својој ћелији у Свету Гору, као што му беше обећао. А христољубиви краљ много је молио да се не растане од њега. И овај блажени, од младости своје уловљен од Господа, и њега љубећи, и свагда у врлини пребивајући, презревши све лепоте света, више је волео да се туђи земаљских, не гледајући на привремене (ствари), но желећи бесконачнога давања, и давши мир благочастивоме краљу, опет оде у Свету Гору, чије васпитање беше.
И дошавши у славни манастир Хиландар, и узишавши на пирг, поче ту у ћутању живети, поставши бољи у дивној мудрости, у све дане живећи богоугодно, украшујући се сваком врлином, и благочаствовати и служити Богу од свечисте душе и тела, и да му се јави достојан и искушан, и у свему прав и нелицемеран.
Такво му је све било од божјег надахнућа и благодати, непрестано прочитавајући поуке пророка и осталих божаствених речи, не остављајући никада доброобичајне молитве и до краја ревновавши савршеној уздржљивости, ту нашавши часно усамљење, весељаше се у божаственим речима обилно дан и ноћ, како би могао угодити Господу и спасти душу своју.