Поглавље 15
Краљ Урош позива Данила к себи. Данило настаје епископ хумски. Иза краља Уроша постаје краљ Стефан Урош Трећи
У време у које иђаше овај преосвећени у Свету Гору, оставивши старешинство напред реченога манастира, цркве светога Стефана, која је епископија бањска, по одласку овога господина мојега, учини благочастиви краљ да се то место зове игуманија. И после некога времена би јављено томе благочастивом краљу Урошу о овом свеосвећеном епископу кир-Данилу да хоће да иде у Јерусалим и његова околна места, да их види. Јер ваистину је то желео господин мој. Чувши то благочастиви краљ Урош, пошто га је знао као потребна у свему и као целомудрена расудитеља у духовним стварима, веома се сажали због растанка са њиме, и поче шиљати ка њему љубазне речи, говорећи: „Знам те да си ми бразда од своје младости био послушљив, и да никада ниси попустио да чиниш добра дела за душу моју и тело, и да си увек послушао оно што сам ти говорио. Да, дакле, не остави ме на крају мога живота, дођи к нама да неку малу корист учиниш души мојој.“ Много времена је шиљао ка Свеосвећеном, и многоразличне речи јави му. А мој добри хранитељ, због љубави дела духовнога, које је имао благочастиви са њиме, ево опет по трећи пут пође к њему, једнако не знајући шта ће бити са њиме. И када је дошао к њему, тада му благочастиви краљ несумњиво јави, говорећи му: „Нека ти је знано, господине мој оче, да од како си се разлучио од нас, тужили смо за тобом. А хвала и благодарење Богу, чијим благовољењем опет дође к нама, после овога нећеш се растати са нама, јер слава и част биће ти од мене дарована колико усхтеш.“ Када је то чуо господин мој, обузе га велика жалост због лишења Свете Горе и поче молити благочастивога да га отпусти. И видевши да му речи о томе ништа не успевају, рече: „За све ово нека је благословено име Господње.“1
Заповеди му благочастиви краљ да иде у дом Светих Апостола2, а тада је био преосвећени архиепископ Сава Трећи, и посла писмо к њему да сваку част одаје Свеосвећеноме. Ту му дарова Преосвећени своју ћелију за пребивање му. Од тога времена благочастиви краљ Урош беше обећао да ће овоме Преосвећеноме дати престо светога Саве3, који после и доби по благовољењу божјему. Када је ту живео у складним обичајима као што беше навикао, и после некога времена престави се напред речени архиепископ Сава, на чије место би постављен Никодим архиепископ, а овоме господину мојему даде благочастиви краљ епископију хумску. И када је тамо живео, после мало времена приспе смртно разлучење христољубивом краљу Урошу, и при престављењу његову и господин мој беше се ту нашао, и његово блажено тело пренесе са славом у рукотворени манастир христољубивога (Бањска). И после престављења тога благочастивога прими престо син његов Стефан краљ Урош Трећи4, и веома заволи овога свеосвећенога епископа кир-Данила. Јер њиме постиже све своје жеље, и ни на кога се тако не надаше и не уздаше као на овога господина мојега, јер кроз њега било му је све могуће. Јер, ако је имао какво посланство са околним царевима, овај господин мој сврши добро и разумно том благочастивом, и ни у којем делу не погреши његове воље. И овде би нам требало много говорити о тадашњим догађајима у дане његове, али то је све написано у пређе писаном житију тога христољубивога краља Уроша Трећег5, како му послужи овај свеосвећени господин мој Данило. А мени приличи напред укратко изложити реч.
Напомене
- Књига о Јову (1, 21).
- Манастир Жича
- Тј. да ће га поставити за архиепископа. Милутин, међутим, није одржао обећање, већ је, после смрти Саве Трећег, поставио за поглавара српске цркве Никодима, док је Данило постао епископ хумски.
- Стефан Дечански.
- Писац се овде позива на своје дело Живот Стефана Дечанског.