Поглавље 17
Данило подиже цркву Богородици Одигитрији у Пећи и црквицу Св. Николе
И после таквих његових добрих дела, надахну Бог његов ум да створи дело Господу и труд рукоположења својега, као што створише светитељи који су пре били. И помоли се Господу говорећи: „Утврђење онима који се надају на тебе, Боже Господе свега, погледај на жељу моју, коју требам од незлобивога твога човекољубља, да сазидам храм у име пресвете твоје Матере, не би ли ми била молитвеница у дан туге моје, страшнога твога испитивања.“ Јер њезин надежни слуга беше; јер га избави од многе напасти и безбожних клања, када беше у Светој Гори, и у царствујућем граду Константинову, када је ишао тамо, све своје жеље њезином помоћу доби. Видећи згодно место за постављење цркве, и ту све опремивши, поче зидати цркву у име Пресвете, која се зове Одигитрија Цариградска, празник Успеније. Када је овај свети и божаствени храм Пресвете поспешењем и помоћу божјом окончан до мере красоте и дивнога благољепија, многим трудовима и подвигом овога преосвећенога господина мојега, и видећи све свршено, красећи радоваше се мишљу све душе, јављајући речи богооца: „Господе, заволех красоту дома твојега и место светиње у славу имена твојега1; јер знам да нађох благодат пред тобом. Јер услиша моје худе молбе, и удостоји ме да угледам у животу мојем свршено такво дело. Но, благодаћу неисказане твоје милости, дај ми да до краја бољу бригу учиним њоме.“
Све такве молбе божјом помоћу добро добивши, и ту божаствену, напред речену, цркву изнутра украси ишараним лепотама, да је дивно гледати. Постави устав у њој да га држе доброразумни чрнци грчкога народа, да се све врши по закону у тој цркви, да по њихову уставу врше божаствену службу и све остало. Унутра, у тој светој цркви, у једно здање начини две цркве: Једну у име Претече, а другу у име светога Арсенија архиепископа. Установи у тој светој цркви у уторник и у петак да се свагда неизмењено поју параклиси; и обилно у њој постави грчке књиге и све црквене потребе, у којој ће се непрестано славити Господ. Овај Богом вазљубљени, ка њему је упућивао умно виђење и разум, и хтео је у свему угодно да му послужи, имајући у себи обилну ризницу: уметност разума и мудрости, и причом загонетке речима, чији доброглагољиви језик је сличан хвали пророчкој, као и перо књижевника брзописца, јер се благодат изли на усне његове; јер он божаственим разумом и побожношћу и живећи у незлобивости срца својега, био је у сваком делу уразумљиван од Господа да чини по вољи његова хтења. Ка тој светој првозданој цркви, тј. сатвореном храму овога преосвећенога, учини близу ње под једним кровом малу црквицу у име великога архијереја Христова Николе, и њу украси сваким благољепијем, да се у њој врше сви устави божаствени, као што и велике цркве имају предање.
Напомене
- Псалам (26, 8).