Поглавље 19
Данило обнавља Жичу, покрива је оловом, обнавља и пописује трапезарију
Место свето, које се зове дом Спасов, велика и првосаздана архиепископија, звана Жича, у прошла времена, некада, дуго је стојало у пустоши наиласком безбожнога народа куманскога, и све је било огњем сажежено1, а после њих, пошто је било време, за благочастивога краља Уроша и док је у његово време био преосвећени архиепископ Јевстатије Трећи, то место би обновљено, али не свршено, као што беше испрва. Док је овај преосвећени архиепископ кир Данило божјим благовољењем управљао престо светога Саве, пошто је од почетка имао неослабну љубав ка Господу да чини његову вољу, и хотећи у многоразличним трудовима прославити своју успомену заједно у пренебесним и земаљским стварима, заволео је прискрбни и тесни пут, по коме идући никада не погреши у своме уздању, које је било у похвалу божју. Свагда имајући у своме уму страх господњи, који је почетак премудрости2, са многим скрбима и нуждом живећи свој живот, у гладовању и жеђи и многом подвигу, у себи говораше: „Бојим се да како, другима проповедавши, сам будем непотребан.“ То напред речено место, дом владике свију, Бога, било је обновљено многим трудовима од овога преосвећенога у савршену лепоту, колико му беше могуће. Јер цркву божаствену пре покривену, и потом овешталу, овај господин мој покри оловом, скинувши старо. И кулу, такође саздану у том месту, већма и у висину уздиже зидањем, и покри је оловом. А трпезарију, која је саборна у том месту, и њу сасвим оборену, овај преосвећени господин мој обновивши и пописа, да је благолепно онима који гледају. И другу палату, начињену од дрвета, ту близу ње постави. Јер су многе друге врлине његове и обновљења у том светом месту изнутра и споља. А и даље бринући се о њему, сам насади многе винограде, и раније насађене већма распространи, тако да је у његове дане божјом помоћу у свему обиловало.
Напомене
- Манастир Жича је године 1292. био спаљен приликом татарске најезде.
- Псалам (111, 10).