Поглавље 20
Остала дела Данилова
Бог је обраћао пажњу многообразним трудовима његовим, колико се крепко подвизаваше, бринући се за свако добро приложење од Господа поверених му светих цркава. Јер начини многе вртове који имају свакојаке родове воћа свакога дрвета за храну људи. А уметник свега, Бог, даде му такав разум многообразан да се прослави многим добрим делима и да зна приче и вештине уметности, у сваком делу земаљском. Јер све што замолише очи његове од Господа, не лиши се ничега. И у Магличу граду1, и ту су била позната дела његових трудова. Јер у њему подиже прекрасне палате и остале ћелије, на пребивање онима који су тамо. И ту, у цркви Св. Георгија, у граду томе, утврди божаствени закон да се у њој неизмењено свагда врши, обилно у њој поставивши божаствене књиге и све остале црквене потребе. За такве његове многе подвиге и приложења домовима божјим нека му Господ даде вечно блаженство.
Јер, чини се мени, грешноме слузи његову и ученику, да му је још од његове младости спремљено од Господа, и његове Богу угодне молитве нека ме сачувају од искушења лукавога непријатеља. Јер ми је дирљив и прекрасан призор његова чудна живота у земаљским, тј. пост и жестоко пребивање, прилежна молитва, ноћна стојања, у њима многа страдања, горка уздисања и топле сузе. После таквих подношења тежине дневне врућине, који као тврди камен није марио за сунчану жегу, нити се колебао буром ветра, но је при сваком делу које је учинио стојао неодступно, примајући страдање законско, и ради тога је унапред грабио живот вечни, пазећи на речи Павла, васељенскога учитеља, које посла ка Тимотеју говорећи: „Пази да себе поставиш искушена пред Господом, непостидна делатеља, који у свему управља слово истинито.“2 Јер почетни успех и усрдност своје топле вере страхом божјим и вером до смрти сачува, у свему показујући савршено трпљење, чинећи са речју и дело.
У месту званом Јелшаци подиже изабран двор за сваку прилику, и постави прекрасне и високе палате, и ту сазда божаствену цркву у име архистратига Михаила, коју и пописа и украси сваким доброзакоњем и утврди, из дана у дан напредујући на боље, и брзотекући на сваку врлину, бојећи се лености онога слуге и осуде, и речи: „Узмите таквога и баците га у крајњу таму.“3
Јер овај преосвећени навикавши на добро и у свему трезвећи се, од младости навиче на живот доброга исправљања, тј. смирену мудрост, мисли очишћене и истребљење гнева, просто мртав за грех и распет за Христа, сву љубав и жељу несито управивши к њему једином, тако да је до саме смрти распињао тело своје и неослабно се трудио, јер је речено: „Ко спавајући постави победу? Ко ли се храњен и почивајући увеза трипут плетеним венцима? И ко не трчећи брзо прими правила вишњега звања.“ Јер бол рађа славу и трудови испосредују вечни покој, јер многим скрбима треба ући у царство небесно. Јер шта је, вазљубљени, красније од учешћа оне радости и славе која је спремљена онима који љубе Господа? Шта ли је љуће од вечне муке и пламена који се не гаси, и крајње таме адскога мучења, и онога црва који не спава и чека тело човечје? Јер господин мој, преосвећени архиепископ Данило, спазивши ово што ће бити напослетку, смислено се бринуо за душу своју, хотећи одати част бесконачној речи, која и каже: „Који претрпи до краја, тај ће се спасти.“4 Јер многе су тековине трудова за лепоту овога господина мојега, као што чусте, колико се појавише у дане његове владавине.
Јер место звано Лизица, где је икономија црквене области, у томе преосвећени архиепископ Никодим сазда цркву у име Христова архијереја Саве, бившега првога архиепископа српскога. Овај господин мој, који је навикао да весељем срца испуњује недостатке другова својих, и то напред речено место обновивши и божаствену цркву распространи и украси сликањем часних слика, и кулу саздану ту пред том црквом подиже у висину. При том месту насади винограде, и друге прикупи давањем злата, насадивши различна воћа, тако да су сви обиловали у том месту од праведних трудова овога господина мојега.
Јер ја не могу исказати списима све о њему, и колико беше прослављен и многочастан, предиван у свакој врлини душевнога подвига, искусан у делима работе живота светскога, чије је искуство највеће и сазнање најсавршеније. Јер где не стиже да цркву сазида, то заповеди да је начине од дрвета и да је поставе на хваљење и слављење Бога, тако да величаствије његово буде на сваком месту. А када долажаше време да се сади воће, не само да места која су припадала којим манастирима испуни различним насадима, но и брда и долине и пуста места насади многоплодним воћем, као и лугове дубравне, и за њих се бринуо, као ваистину добри тежар (тежак), чувајући и требећи (плевећи) да се како не уледини његов сад, желећи за такве трудове у оном веку своје плодове јести. Јер рече: „Они који са сузама сеју, у радости ће пожњети.“5
Овај господин мој савршено проштење доби од Господа, и само речју уста својих побеђиваше оне који неподобне речи, ђаволским дејством, говораху против тога преосвећенога, или му какве досаде учинише, таквим се противљаше именом господњим, и молитвом вере низлагаше их, као и оружјем оштрим са обе стране. Јер ради многога подвига његова ка Господу, довољно је и мени, слузи његову, и ово казати, који је толику наду и љубав имао од Господа, да је и болести човечје исцељивао само молитвом и прекрштењем руку својих. Јер ја, на себи искусивши такво, брзо објављујем њему многоразлична величија од Господа.
О престављењу овога архиепископа Данила. Овај преосвећени господин мој архиепископ кир Данило, смерни и кротки и ништељубиви, искусан и изабрани у заповестима божјим, а још и процвета у добрим делима, и поживе у светитељству на престолу светога Саве четрнаест година и три месеца, богоугодно поживе и Господу угоди, и усну с миром и ка Господу отиде месеца декемврија деветнаести дан, у 1-ви час ноћи6.
Напомене
- Маглич град, на Ибру, између Краљева и Рашке.
- Друга посланица Тимотеју (2, 15).
- Јеванђеље по Матеју (22, 13).
- Јеванђеље по Матеју (10, 22).
- Псалам (126, 5).
- Умро је 19. децембра 1237.