Поглавље 3
Данило прими монашки чин у ман. Св. Николе (Кончул) на Ибру од игумана Николе. Подвизавања Данилова у Кончулу
Када је отишао овај благоверни краљ из тога манастира, и увече тога дана свршивши дело службе, у којој му беше поверено да стоји пред тим благочастивим краљем, и са друговима својима духовно и телесно веселивши се, говорио им је дуго слатке и доброразумне речи, и ови отежали од многога труда, почеше одлазити на одмор. А овај господин мој, имајући свагда будно око ка љубитељу Христу и желећи постићи такво дело, на које се у нади осмели, уставши тајно, ноћу, са једним од својих слугу, изиђе Господом вођен ка тишини неузбурканога пристаништа, хотећи примити чрначки живот. И дошавши у манастир великога архијереја Христова Николе, који је на обали реке зване Ибар, место звано Кончул1, и ту из руке преподобнога Николе прими монашки образ, и би му наречено име Данило монах.
И благодаривши милости дароваоца предоброга Бога који му испуњује све молбе на спасење, и тако у том манастиру поче живети са братијом тога манастира по божјој вољи, сматран као један од њих, неослабно подвизавајући се, свагда пребивајући у светим молитвама и са великим смирењем работајући дан и ноћ. Јер, дању работајући са братијом манастирске работе, ноћу не кушаше нимало покоја, но се умом нелицемерне љубави настањиваше на висинама код престола Владике, као пред очима гледајући грозно испитивање коначне наплате, и говорећи самом себи: „О јадниче, оплакуј своја лукава дела, и помисли како ћеш одговарати бесмртноме цару који ће испитивати на суду дела твоја.“ И тако гледајући, угнезди се једна мисао у његово срце: да чини све што је угодно Богу и да спасе душу своју побожношћу и чистотом и великом послушношћу. Јер тако јачајући, поче се одликовати његов живот дотле да је он био образац свој братији која је у том манастиру, непрестано лијући изворе суза од очију својих, глађу и жеђу и другим многообразним трудовима мучећи тело своје.
Напомене
- Кончул, манастир код села Кончула крај Ибра, подигнут вероватно још у доба Немање.