Поглавље 5
Данило изабран за игумана Хиландара
И после таквих времена учини састанак тај преосвећени архиепископ са благочастивим краљем Урошем. А ту је био са Преосвећеним и овај господин мој, блажени и Богом изабрани монах Данило, сијајући посред целога сабора као многосветли светилник, по изгледу добролепан и доброговорљива језика, јер се изли благодат на усне његове, и даде му Господ такав дар да смислено и разумно говори пред царем, као што каже пророк Исаија: „Даде ми Господ језик за поучавање када ми треба реч рећи.“1 Пошто у то време славни манастир Хиландар, који је у Светој Гори, дом пресвете Богородице, није имао игумана, и благочастиви краљ Стефан Урош учини савет са преосвећеним архиепископом Јевстатијем и целим сабором, и изабравши овога мојега господина, би му заповеђено да буде игуман више реченога, Богом подигнутога манастира, и ту га благочастиви краљ и тај преосвећени одликоваше многим различним даровима, овога дарованога од Господа још од почетка зачећа његова неисцрпним даром богатства, и поверена таква примања части. Са великом и достоименитом хвалом и чашћу отпусти га у Свету Гору, коју од своје младости жељаше неситом љубављу да би био њезин житељ. И дошао је тамо у дом Пресвете, која је дана свима преподобним као добар стан и просвећење вечне славе и награда небеснога живота и примање рајске хране.
„Достојно ми је назвати ову добру и жељену земљу Свету Гору као и ону обећану која точи мед и млеко. Но ова је, дакле, боља и складна, да је у њој весеље свима који су права срца2.
Ту, дакле, у дому Пресвете, поче живети овај блажени, дошавши у велику тишину смерног мудровања, олакшавајући тело своје постом и бдењем и безмерним молитвама дотле да га је презрео, не би ли имао наду спасоноснога прошења од Господа. Јер многа искушења ствараше му ђаво, мислећи, лукави, да ће му запети препону таквим мучењем. Када је овај стојао на молитви ноћу, и дошавши на очи његове, јављаше му маштањем многе беде и страховања; а овај, Богу послушљиви, именом господњим противљаше му се, други Јевтимије пустиножитељ, побеђујући злолукавога. Јер, мада виђаше толике његове утваре и пакости како се дижу, стојаше тврдо и добропобедно укрепљен крсним знамењем, и не бојећи се лукавства његова и нападаја, нити изостави псалма певанога у својим устима, но се још више подвизаваше. Живећи у оваком предивном животу у повереном му манастиру Хиландару, и бринући се за њега у сваком прилагању трудова као што је достојно, а увек заповедаше о врлини изванреднога живота и побожности и страху божјем, поучавајући све о једномислености и износећи речи о сагласности љубави божје.
Напомене
- Књига пророка Исаије (50, 4).
- Пета књига Мојсијева (6, 3).