Поглавље 6
Нападаји завојевача разних народа на Св. Гору и невоље од њих и од глади
После мало времена таква тиха живота све Горе Свете, овако попуштање божје догоди се, као што је проречено ово о вазљубљеном граду Јерусалиму, јер рече: и даћу вазљубљене моје у гажење и грабљење многима, као што је и тада било. Када је овај блажени господин мој био у Светој Гори, као што више указасмо, подигоше се многи народи, и великом силом, спремивши се за борбу, завојеваше многе крајеве грчке земље, чак и до самога Цариграда, и све опустеше, и заробљенике одведоше у ропство1. Јер тај призор беше чудан и парадоксан. Јер ови, завојевавши, дођоше са својим силама у Свету Гору, и, опколивши је, разграбише сва богатства сабрана у њој, и скоро је сву опустеше; а то свето место, звано Хиландар, било је веома оскрбљено и у великој тесноти од нападаја безбожника. А унутра у граду, побожни и богобојажљиви мужеви беху држани од њих, међу њима и овај господин мој и велика множина светских људи државе тога манастира, који беху унутра прибегли са женама својима и децом.
И те године дође љуће зло на ово зло, да је цео род људски гинуо од глади, и цео такав многобројни народ за дуго времена хранио се од тога славнога манастира Хиландара. Велико је било страдање такве ране, и почеше, дакле, људи и све животиње скончавати од глади. Јер, умрлим матерама деца сисајући дојке сама умираху, и људи од глади зијајући судараху се и падаху као пијани, и, обузети глађу, нису могли ни гледати. А други од њих ничице лежећи, као и животиња траву зубима кидајући, издисаху. А многи од монаха који су били у том манастиру, не могући трпети такве туге, оставише овога господина мојега, преподобнога игумана кир-Данила самога, и сами бежаху. Но ко је тај ко може избећи речено божје? Јер такве ухвативши безбожници, једне убише, а друге у ропство одведоше. А овај блажени, подвизавајући се за цркву Христову, волећи да за њу смрт поднесе, не остави је, видећи се у толиком страдању. Јер разумеде да је рана Богу мрска, и да тако сви страдају по божјем гневу. Проведе на једном месту седећи у пиргу тога манастира три године и три месеца, страдајући од такве скрби и беде, и чини ми се, вазљубљени да су тадањи ратови и страховања слични оном страдању Јерусалима које поднесе од Тита, кесара римскога. Јер, када је он дошао на Јерусалим, свака душа тога града падаше под оштрицу мача и остале злобе бедно причане. Јер људи хватаху своје појасеве и обућу, а други се дотицаху и најскареднијих. Јер, такав ужас могао се видети тада када је била пустош Свете Горе од руке противника. Јер ови безбожни народи: Фрузи, Турци, Јаси, Татари, Моговари и Каталани, и остали многоименити народи, дошавши тада на Свету Гору, многе свете храмове огњем упалише и све њихово сабрано богатство разграбише и заробљенике одведоше у ропство, а остали њихови остаци скончаваху од најљуће смрти глади. Не беше ко ће их погрепсти, но се зверови и птице небеске храњаху од њихова тела.
Напомене
- У жељи да се ослободи Турака, Андроник Други је најмио групу авантуриста, познатих као Каталонска велика компанија (1332), али се ови ускоро окренуше против својих послодаваца; блокирали су били и сам Цариград (1335—1337), и на крају су се повукли, опљачкавши Македонију и Грчку. Као хиландарски игуман (1337—1339), Данило се истакао бранећи манастир од каталонских најамника.