Живот цара Уроша / Патријарх Пајсије ; превео Лазар Мирковић ; приредио Зоран Тасевски1
Житије и подвизи и повест укратко благочастивога и превисокога и увек спомињанога и храброга цара Стефана и сина његова, Уроша младога цара, и о животу његову и о смрти његовој, и како и којом смрћу пређе из овога сујетнога света, и колико поживе, и у које време и где сконча. Написано од мене, недостојнога и многогрешнога, који нисам достојан да се наречем архиепископ Пајсеј. А мигом (по упутству) предоброга владике мојега Христа и пречисте и преблагословене владичице и Богородице, која му је послужила, и светога и благороднога мученика били смо понуђени да почнемо повест укратко, и са нашим дворскима, као што ћеш напред (даље) сазнати, само да не предамо забораву (оно), што смо могли постићи помоћу Божјом и Светога
Напомене
- Последњи српски биограф, патријарх Пајсије (умро 1647), по времену у коме је живео припада познијем периоду српске средњовековне књижевности и значајан је више као књигољубац и чувар нашег средњовековног културног наслеђа, него као писац. Као поглавар српске цркве (1614—1647) у времену када су српски манастири тешко страдали од разарања и пустошења, он неуморно путује по свима нашим крајевима, скупља, повезује и преписује старе рукописе, склања их на сигурна места, а ствара и своју личну библиотеку, тако да су многа дела наше старе књижевности сачувана захваљујући само његовом труду. Његов главни спис Живот цара Уроша нема велику ни документарну ни књижевну вредност, али је значајан по томе што је једно од првих дела наше старе књижевности које је рађено не само по писаним изворима него и по народној традицији (легенда о тобожњем убиству цара Уроша од стране Вукашина и др.). Оригинални текст: И. Руварац, Гласник Српског ученог друштва, књ. 22, 1867. Превод на савремени језик: Лазар Мирковић, СКЗ 265.