Поглавље 11
Спаљивање моштију св. Саве
И идуће године 7103, када се догоди објављење Светоме, и тада је био велики рат на будимској страни, мислим Јанок, и те године сажегоше прекрасне и чудотворне мошти светога Саве српскога1. Неки бег по ђаволском научењу, који од искони мрзи добро, и дође ка сердару Синан-паши2, Арбанас беше ту дошао да зимује у Београду, и буну подиже и лаже и говори: „Верују Турци светоме Сави и крсте се.“ И посла сердар улаке, и дођоше изненада у манастир Милешеву, а нико није за ово знао, и узеше свету раку са моштима и однесоше у Београд чудотворне и прекрасне мошти, и сажегоше их, ох мени грешноме, на пољу Врачареву месеца априла 27. дан Светога Симеона, сродника господња и свештеномученика. Тада је било неко знамење, бура ветра и градно камење, тако да су се чудили многи, и једва су побегли у своје домове. Постаде светитељ и преподобан, и још у животу жељаше да прими мученички живот и не лиши га Господ, и венцем мученичким увеза се. И потом бише велики ратови и нереди и до данас.
Напомене
- Спаљивање моштију св. Саве било је 1594. (или 1595). — 25. априла у Београду.