Крај
Пошто је прошло неко време, мени смерном и много грешном, као што и рекох напред, јави ми се једном (Урош) у сну, и изложих му тропарак и кондак. Опет од љубави и усрђа долажах да се поклоним, и опет ми се јави говорећи: „Зашто ме забораву предадосте.“ И дивих се много часова шта да чиним о овом ја невежа, у недоумици сам одакле ћу почети. Опет по божјем извољењу, колико ми Господ разум даде, присилих се и са дворскима почех (писати) прво стихире малога вечерња са читањем из пророка и друго по реду; канон смешан, први Богородици потом пророку, затим и Светоме, све по реду како треба да буде славословље, и састависмо службу бденија, као што ћеш видети. Ја грешни не знам хоће ли бити угодно пророку и Светоме. Сам господ зна. А молим вас и убеђујем, оци и братијо и чеда, ако што буде погрешно, било у којој стихири, или у којем реду или у којој речи, исправљајте, а не куните Господа ради. Јер не писа Дух свети ни муж свети, но рука грешна и дух малаксао, у последња времена, невољна и насилна од безбожника. Сам Господ зна да само од усрђа и љубави ово написах вашој љубави, да благодат божја буде са свима вама и будемо ми једно стадо и један пастир1, и јер њему припада слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и светоме Духу, и сада и увек и на векове векова, амин.
Напомене
- Јеванђеље по Јовану (10, 16).