Поглавље 1
Урош се јавља у сну патријарху Пајсију. Спремање Пајсијево за писање Урошева житија и извори овога житија
И као некад јави ми се у сан (Урош), и једанпут и други пут: „Зашто ме — рече — предадосте забораву.“ Сам Господ зна да није лаж и многи ми не верује. А на ово сам се усудио не ради некоје похвале. Ово, дакле, помишљах као да не буде ово од демона, лењах се због речи, бојах се заповести, и смишљах како се ја, грешни и непотребни, смем усудити ово, јер не знађах какав је био његов живот. Опет сам смишљао и усредствовах од срца и душе, и потраживши са сваком усрдношћу и подвигом, и једно нађох у српском летопису, а друго у родослову, и у хрисовуљи пећкој, што је и до данас у пећкој цркви, а друго чувши од светопочивших архиепископа који су били пре нас, пошто сам био веома љубитељ овога, и имао сам жељу да ово разумем и сазнам: откуда изникоше Срби и по чему. И ово уметнух овде на сазнање свакоме који жели. Прилежно потраживши рећи ће се истинито, да ћу некада поднети двоструки подсмех (приговор): незнања и уједно страшног неразумевања. А опростиће (ми) се сагрешење незнања, само ако не проистиче од лености, која има гордост разума, а што је са незнањем љуто и мрско и недостојно свакога опроштаја. Као што рекох, не рекох ништа моје, но од богодухновених пророка и богонаучених рибара1 и богоносних пастира и учитеља, са Богом изложих, колико је могуће, његовом благодаћу и поспешењем свемоћне Царице2 и свете српске господе и учитеља наших. Али нико не треба да таји слово божје, ради своје лености, нити да скрива божје истине. Тако и апостол ка Коринћанима пише: „Ја примих од Господа, што и вама предадох3.“
Напомене
- Од богонаучених рибара, од Христових апостола.
- Богородице.
- Прва посланица Коринћанима (11, 23).