Поглавље 6
Вукашин даје убити цара Уроша и сахрањује га у манастир Успења Богородице
И прође неколико година, а Вукашин расвирепивши се, јаој неправедна суда, и упути ђаво, који од искони мрзи добро, Вукашина ратоборца, те он упути своје слуге на убиство (Урошево) После неколико дана изиђоше (Вукашин и Урош) у лов као што су обичај имали, и тамо (Урош) прими крај живота, убише га потпуно невина1. Јаој неправде, јаој зависти, о неситости Вукашинове! Која се рука могла дићи, како се не осуши? Како ли земља сатрпе, како и сунце не помрачи? Како ли и ваздух могаде отрпети? Којим срцем којом мишљу, којом савешћу? Свакако беше помрачен умом, остављен од памети, беше ослепио душевним очима, као некада џелат када посече божаственога Претечу Јована, тако се и овима помрачи ум. И убише праведнога, потпуно невина, тамо негде ниже Неродимње2, место звано Судимња. И када је дошло дубоко вече, однесоше га у манастир звани нови храм Успење пресвете Богородице, у поткриљу града Петрича више Неродимње. Пре се звала Породим, а после је названа Неродим од Стефана Уроша Трећег, који је у Дечанима, који је дед овога блаженога Уроша младога. Пошто облагања и замке чињаху превисоком цару Стефану против родитеља његова, Уроша Трећег, и много зла поднесе од сина својега, везање узама и тамнице и злострадања, као што пише и у његову животопису. Пошто јестан овога био кадгод у граду Петричу, а кадгод у Звечану, тамо прими и крај живота, којим судбама је ово било, сам Господ зна. А превисоки цар Стефан кадгод је (живео) у граду Скопљу, а кадгод у Призрену а много пута и у грчкој земљи Серезу.
Да се вратимо на пређашње. А при том манастиру је река која силази са горе, село звани Шариник, и ту донесоше тело младога цара Уроша, као што и рекосмо напред, а нико није о овом знао, само они злочинци и настојатељ обитељи (манастира) са клисијархом. И положише га у гробницу у унутрашњости цркве, где се врше божаствене (службе), која је још од прародитеља начињена. И покрише је каменом плочом и опело ноћу свршише, а нико није за ово знао, само Вукашин и они злочинци. О Вукашине, када те испуни сатана и научи те убиству, као некада Јуду на Господа свога и учитеља, ко те научи да однесеш тело праведнога унутра у цркву? Свакако божјим самотрењем.
После мало времена постаде познато, као некада Кајин који је убио Авеља и када је Господ питао: „Где је брат твој.“ — а он одричући се да не зна, и Господ (рече): „Крв брата твога вапије ка мени3.“ Тако се и ово није могло сакрити и ускоро постаде познато.
Напомене
- Вукашин није могао убити Уроша пошто је погинуо пре њега.
- Неродимње, жупа и средњовековни град на Косову, била је дуже времена престоница Немањића.
- Прва књига Мојсијева (4, 10).