Поглавље 9
Поход Бајазидов на Босну и Цариград
(34.) После две године посла цар опет неизречену множину војске на Босну са својим синовима, а са њима пође и овај христољубиви кнез Стефан. Тада је био снег толики, како нам причају древни старци, да када су секли дрва и по вртовима палили ватре, када се огањ разгорео, толико је доле силазио, да они који су при њему (огњу) и далеко јару осећаху, а нису му се смели (приближити). И због ове зиме мало од војника и заробљеника вратише се својим крајевима. Зато је и опет био облаган овај христољубиви као кривац ове погибије, но ништа нису му нису могли снети они који су га клеветали, јер му је Бог помагао.
(35.) И завојевавши многе земље пође цар најпосле на Богом чувани град, тј. Константинов (град). Овде са многим намерама и трудовима покушавши, ништа није могао успети, па науми да обиђе са оне стране морскога пролаза и да нападне звану Галату, где се слично потрудио, но ни ту није могао успети.