Поглавље 10
Битка код Никопоља
(36.) Када је (ово) чуо западни владалац (Сигисмунд), звани краљ, са свом војском својом прелази Дунав и напада Никопољ. А овај (Бајазид) брзо оставивши део Царскога града, звану Галату, пође као распламтели огањ овима у сусрет. Овај краљ (Сигисмунд) имао је под собом Угре и прво се називао немачки (цар); Сармате1, Германе и Угре и остале у помоћ скупивши, беше дошао са великим и неисказаним мноштвом. При судару прво сузбише западни цареву војску веома јако, и опет громонаречени онај (тј. Бајазид) пред целом војском напред потекавши, сузби многим мољењем и оваквим учењем, говорећи: „А где ћемо побећи од руку ових? Ако нас сада сасвим победи, бићемо предани на оштрицу мача, као они мало пре нама, а деца и жене ваше (биће) у њиховим рукама, као и њихове у рукама вашима. Није ли боље нама одједном сада или умрети или победу однети над њима? Јер ако сада победимо, наситићу вас многим и неизреченим благом њихове земље.“ И тако опет добивши снаге и вративши се, победише. И једне посекоше, а друге у Дунаву и својим коњима заједно потопише, а неки у лађама са њиховим краљем побегоше у царствујући град (Цариград), и одатле лађама по острвима спасоше се у своје крајеве. Исмаиљћани ту узеше неисказану множину богатства.
Напомене
- Сармати, стари балтички народ који се доцније претопио са Словенима.