Поглавље 14
Повратак деспота Стефана иза битке код Ангоре у Цариград, где добија од цара Јована достојанство деспота. Одлазак деспота Стефана из Цариграда на острво Митилену. Женидба деспота Стефана
(41.) Али ми ћемо се вратити на предлежеће. Благочастиви кнез Стефан, стигавши дакле у царствујући град (Цариград) заједно са братом својим Вуком, и од свију слушаше љубочасне гласове и мишљаху као да гледају у неко сунце. А тада доби и деспотско достојанство од благочастивога цара Јована. Јер овога свога нећака беше оставио цар кир-Манојло место себе, стешњаван напред реченим Бајазидом, и беше отишао ка римскима старога (Рима), ради сједињења цркве и да диже војску на одмазду и избављење. Јер већ много година држаше царствујући град затворен како пропада од глади. Јер неки ноћу избегаваху, а осталим ништима заповедаху да изиђу.
(42.) И овај, дакле, благочастиви Јован имао је не мало сукоба са становницима Галате (Ђеновљани), и када виде тога (Стефана) у царствујућем граду, веселећи се (дружећи се) са овим у царским (дворима) и даде венац (круну) деспотскога достојанства, који беше сам себи исплео и својим храбрим делима и добрострадалним подвизима. Цар Јован га посла да оде с лађама ка своме тасту на Митилинско острво, да га са лађама спроведе у Арбанасе. Јер овај намераваше да тамо иде. А овај (таст) се не облени, јер беше добио да види светлу Даницу у своме граду, и у овом најизабранијем и красном граду Митилени не беше места где га није гостио овај Катеолуз1, спремајући проводе и гозбе у својим баштама и вртовима, уз клицање: „Многаја лета, Владика“, као што је обичај владалачком чину.
Тада је овај превисоки (тј. Стефан) о коме нам је реч, угледао и кћер овога владара, коју после узе за жену. Јер по матери је и ова нећака цару Мануилу, од кога се и господа и тај род називају Палеолози. Тада му рече овај Катеолуз: „Коју хоћеш од мојих кћери узми себи за жену.“ А ово се догоди са саветом и суделовањем царице Јованове, њезине сестре.
Напомене
- Катеолуз, у ствари је Франческо Други Гатилузи, господар острва Митилене. Његова кћи Јелена, која се удала 1405. за деспота Стефана, била је свастика византијског цара Јована Седмог Палеолога.