Поглавље 16
Повратак цара Манојла у Цариград
(43.) Радосно, дакле, бише са царем грчким друг са другом. Дође, дакле, грчки цар у царствујући град (Цариград), а (цар) Јован1 покоравајући му се као оцу, склони се у Солун, јер овај (Солун) му тада даде на управу. А тада се царствујући град (тј. власт Цариграда) простирао до Визе и даље по Црном мору до силивријске стране, и остало, а још и по ахајитским странама са солунским странама и по Светој Гори атонској. А кажу и то да многи говораху Катакузину2: „Устани и узми државу своју, као племе благороднијих и светлијих и старијих грчких царева.“ Јер тога тада, уместо вазљубљенога брата, беше оставио цар са Јованом али он не хтеде руке подићи на блаженога Манојла. И цар, дакле, изабрани овај седе на свој престо, благодарећи Бога за све што се догодило, који га је провео кроз огањ и воду у мир, А би дакле велика битка код Анкаре, године 6911.3 . А деца Бајазидова одржаше се у источним (пределима), Махамет султан у горњој земљи, који најпосле царствова изванредније и светлије од све браће. А Мусија (прибеже) Татарима, Асебег у Анатолију, док га не уби Имусулман. А Мустафа умре.
(44.) А Имусулман, који се утврди на западу, сазнавши шта је било са Стефаном, и знајући да хоће да се искрца негде у западним крајевима, сам пође тамо ка западним (крајевима) са свима својима. А беху тада са реченим Мусулманом и синови старије деспотове сестре Маре (Ђурађ и Лазар), који се и не хотећи заједно бораху са Турцима, јер друкчије не беше могуће. Њима (стога) и пославши цар заповеди држати путеве и да пазе на ове у земљи, јер нигде не беше могуће проћи овом благочастивоме (тј. Стефану).
Напомене
- Јован Седми Палеолог (1399—1412), син Андроника Четвртог, сувладар цара Манојла Другог до 1403. Он је прво послан на Лемнос као господар тога острва, а по извршењу галипољског мира са султаном Сулејманом, отишао је у Солун као деспот Солуна и Тесалије.
- Катакузин, погрешно место Палеолог.
- Битка код Ангоре била је 1402.