Живот деспота Стефана Лазаревића

Увод

Упоређење деспота Стефана са Мојсијем, Исусом Навином, Соломоном и другима. Величање деспота Стефана

(а.) Ја сам, рече, онај који јесте (тј. Бог) код купине¹, спремајући те као вођу народа мога, јер не могу по моме суштаству да ти именујем имена, но као што ми ти обећаваш прозирним (унапред видећим) очима, приближићу се теби, и када ти се ја приближавам угађањем, и после овога (приближићу се) сличнима теби, служитељу мој. Јер сваки који се узноси к мени као у чистом ковчегу тела, сачуваном неприкосновено одасвуд од вода неверовања које топе, и ја ћу му изићи у сусрет, изливајући на њ воду Духа мојега, узводећи овога ка вишњима. И сада отишавши ка онима који су ти говорили: „Ко те постави као судију и старатеља над нама²,“ и говори не у уши фараонове, као Јосиф његовим силницима о умирању деце Јаковљеве, но у лице пред свима силнима оружјем и целим Египтом, од уста мојих заповедајући о узвођењу вазљубљенога прворођенога Сина мога целога Израиља, и да не остану као о Јакову у Египту са животињама и са осталима, но до слепе овце и хроме козе са свима заједно красним утварима египатским. Па, ако те не послушају, њиховим ранама чак до прворођених све ћеш ранити и место љубочашћа према Јосифу у земљи хананској до повратка му, чекаће те сам Фараон са целом војском у Црвеном мору, не до мога у слици јављања у купини, тј. до доласка кроз Дјеву у свет, но до другога и странога (доласка) са анђелским војскама и небесним силама, да одмаздим онима који су се од века противили мојим заповестима, као што пророковаше седми (од Адама) Енох.

(в.) А сви да чују, говорићу са тобом на овој гори, да јављено слушањем уха, а лицем ка земљи сазнају избраника мојега и десетоструки закон (декалог)³ приме твојом руком, а ти ћеш ми и сен начинити по слици небесној.

(г.) Говоре, наиме, о овом боговидцу (тј. Мојсију), пошто је био водом спасен и вода назва се⁴, и свима који се спасавају духовном водом (тј. крштењем), постаде образац од почетка. А још овом богољупцу (тј. деспоту) би допуштено да се приближи четрдесетогодишњему (Мојсију), пошто је и он раван анђелима. Јер ваистину за 40 година учини Мојсије знамења и чудеса у земљи египатској и у пустињи, саздан по образу његову и слуга његов, а пут им је од почетка један и исти.

(д.) А и овај моћни (тј. деспот), који је засијао у наше дане, није био пуштен да се просто приближи до четрдесетогодишњега вођења, но будући велик, и као печат хришћана, коме и у престављењу (тј. смрти) кругове у ток управи онај који све управља (тј. Бог), који уз то доведе престављење (тј. деспотово) у таково време, (које је било слично ономе) где рече: „Ево овде је страх и туга велика по васељени.“ Сврши се и све прође. Затим и из почетка бројећи 13 опхођења кругова, осим осталих 84, које су године скрби, и сврши се 13. опхођење после 532. године, у 19. години његове (тј. Стефанове) владавине (1408).

(е.) Тако се ваистину свршише и оскудеше и лишисмо се његове (тј. Стефанове) владавине после 38 година. Када нам Господ ради свога многога милосрђа не би оставио семена⁵, били бисмо дакле као Содома и били бисмо слични Гомори. Јер тада⁶ глади и чести земљотреси и помори, навале народа по мору и суху и изненадни ратови и по васељени не би (места), где неће наићи твој страх, Владико. Саме 6935. (1427) године, када ћеш учинити свеславна (дела), примиће горе трепет од тебе и растопиће се као што се топи восак од огња. И биће позната твоја дела пред противницима и постајеш диван (чудан), Боже, у успомени твојих светитеља. Но и сада си рекао силу твоју и народу твоме, не давши да народи до краја униште наслеђе твоје, и сада остави оне који нису преклонили колена похоти Ваала⁷ и слабости природе, него који су из немоћи ојачали, који су били снажни у биткама, који верују ономе који ломи битке високом мишицом, који су више изволели страдати са божјим људима, неголи да имају привремену сладост греха, код оних који су се распели за стадо христоименито.

(ѕ.) Јер веома пострадаше неки ваистину због побожности, колико и неки од старих, да би се одржали, оставши непоколебими.

(з.) Нека ми опрости ваше богољубље што говорим о овим тужним стварима, било о духовним, било земаљским. Јер поменух вечна времена, и у успомени благочастивога хтео бих, ако је могуће, навести све борбе (храбровања) у Господу, макар и не по реду. Јер није могуће неукима пучином пловити. Осим тога, обичај је да они који плачу и без заслуге добра примају, којима ће извести реке суза које се не даду задржати. А нашавши именитога (тј. Стефана) као неку лађу, уз коју пловећи, уздижем се ка подобним.

(и.) Био је (Стефан) сличан храбрости (мужаству) и вери Исуса Навина и у достојности раздељења земље и у подизању нове скиније новоме Израиљу у Галгалу⁸, ослобођења у различна времена од околних непријатеља премудрошћу и силом. И у згодно време улазећи на борбу против непријатеља, многообразно као судије (Старога завета), но Сампсон крепки би побеђен женом⁹, а овај није нимало запео у целом животу.

(ѳ.) Тесвићанима Илију не мислим, но слабости и очајању Илије, свештеника и судије Израиљева, не предаде себе никада¹⁰, имајући у уму крепкога (пророка) Самуила, коме Господ у стубу облака говораше, који је господовао и цареве поставио и цара обличио, дивни међу пророцима¹¹.

(і.) Давида Јесејева, о коме је Бог посведочио, јер рече: „Нађох Давида по моме срцу,“¹² и ваистину нашавши и увек спомињанога (тј. Стефана), који се гнуша високога (гордога) и као мрзост рачуна, а који се смиреношћу узноси свагда, колико ко може сместити¹³.

И Соломон, рече, седећи на престолу Давида оца свога¹⁴ и смири (земље) ка северу и југу Асирије и Египта, тако да и царица етиопска дође са даровима. Јер име његово, Соломон, што значи смиреност, даде му Бог и сама дела. А овај (Стефан) у своје дане ка себи смири најјаче државе, источне и западне (народе), тако да су се они који су царевали у различна времена са свију страна к њему стицали; учини да се са достојанством цени удео његових земаља, па још да су га и западни (владари) ваистину називали господином и чуваром државе своје, и да у згодно време изабране своје к њима шаље и са осталом војском њиховом, силне и династе све земље. И није било никада, да је ко од њих (тј. западних) отишао својој кући од превеликих чак до најмањих, а да није јављао о превеликим достохвалним даровима његовим. Из детињства је водио жестоке битке и показивао храброст, премудрости свих од вајкада створене (купио је), због чега се и назва славни деспот у свима земљама, и од мале српске војске највећи глас и име по васељени стече, изнад самодржавних и славних у многим народима, који су се узвисивали међу народима народа.

Јер овај (тј. деспот Стефан) живећи ка западним земљама близу Јелеспонта¹⁵ сазнало се за његово име по целом Египту и Етиопији, и одатле ка најудаљенијим крајевима, и просто да кажем укратко, по целој Јелади, и по Индији и Амазонији¹⁶. тако да су они који су за њега чули, желели да се присвоје овом мужу, макар и као слуге, ако би могуће било да дођу са њиме у везу. И као што кажу да је Дарије рекао о Александру да му даде Господ да седне на Киров престо, и као изванредном утварју са неба даном украшаваху се (њиме) не само верни (тј. хришћани) но и неверни владари држава. А уз то видео се да има и славу (пророка) Данила и глас са смелошћу трију младића. Јер прође и кроз огањ и воду ратујући заједно са источним царевима, као што ће напред бити о томе речи. И његовим обећањима и храбрим делима величаху се као Асирци мужем жеље¹⁷ и Фараон Мојсијем, и њиме онај који је назван гром (тј. Бајазид турски), као неком стрелом муње прећаше источнима, док Господ учини извршење. Прошавши (тј. прегледавши) живот многих моћних владара који су у старини освојили васељену, нађосмо да су неки имали делимично и врлине, а неки нимало.

Овај, од божанских списа Богу угодно сабравши, беше милостињом и вером као нико други. Чак из давна није било од владалаца такова владаоца и тако изванредна. Живео је заједно са источнима и западнима, и беше изабрао све изванредне обичаје, чак и до самога одела, које је на корист и украс, оружје и јахање и посађивање за трпезу по чину, и ред на божаственој служби, чувајући изванредна прочитања и молитве, ловљења и саветовања, изласке и уласке, у свему свагда по достојању одајући част чину, тако да се са јужњачком царицом¹⁸ могло казати: „Блажени су који живе у твоме дому, нови Соломоне.“

Тит¹⁹ је рекао: „Данас нисмо владали, пошто нисмо уделили никоме дара.“ А овај делима и сувише испуњаваше (дане), и никада се онај који прима не радоваше толико колико он који даваше. Јер тада се испуњаваше најсавршенијом радошћу: када десницу пространије отвараше.

Напомене

1. Друга књига Мојсијева (3, 14).
2. Друга књига Мојсијева (2, 14).
3. Десетоструки закон, по Библији, Мојсије је примио од Бога закон од десет заповести. Због поређења деспота Стефана са Мојсијем, Константин је у првих десет поглавља овога увода начинио акростих на тај начин што прва слова почетних речи сваког поглавља дају првих десет слова словенске азбуке.
4. Друга књига Мојсијева (2, 10).
5. Тј. наследника Стефанова, деспота Ђурђа.
6. Тј. после смрти деспота Стефана.
7. Посланица Римљанима (11, 4).
8. Књига Исуса Навина (4, 19).
9. Књига о судијама (16 гл.).
10. Тесвићанин Илија, старозаветни пророк Илија (Прва књига о царевима, 2, 3).
11. Прва књига Самуилова (11, 14).
12. Псалам (89, 20).
13. Са овим поглављем завршава се десетословни акростих.
14. Прва књига о царевима (2, 12).
15. Јелеспонт, Хелеспонт, Дарданели.
16. Амазонија, легендарна земља у којој су владале жене Амазонке.
17. Друга књига Мосијева (7, 1).
18. Јужњачка царица је царица из града Сабе, која је, дошавши у посету Соломону, рекла: „Благо људима твојим…“ Прва књига о царевима (11—8).
19. Тит, римски император (79—81), син Веспанзијана, коме се приписује изрека: „Diem perdidi“ (Изгубио сам дан, када не бих учинио неко добро дело).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36