Поглавље 19
Прилике у српској земљи за владе деспота Стефана. Уређење управе у српској земљи. Уређење и поредак на двору деспота Стефана. Стефан добија Београд од Угра
(47.) Ко ће исказати тада неисказану радост када је земља ваистину запустела, и када је опет примила таква пастира! Дошавши у своје отачаство као Коил1, изишавши из дубоких шумских гора, ужасно долази огањ дишући и ужасавајући ближње и даљње, овако изишавши и обишавши, као муња сијаше грмећи, смућујући непокорене од горњих дела смутње. И свака непобожност би згажена и устраши се, одсекоше се руке оних који су чинили неправду и које се простиру на зло, а правда је процветала и плод носила (рађала). Не изгоњаше брзи спорога, нити богати убогога, нити је моћни узимао пределе ближњих, нити је вађен мач силних, нити се крв праведника проливала, нити је постојао зли и глупи говор, нити лагања против начелника, нити презирање преславних по чину, нити друго слично. И шта је све тада по савету цара (Бајазида) умирио! Или ко невером својом погуби или неслужбом или коимгод начином постаде сиромах, њих (деспот) постављаше на прво достојанство и поштовање, па макар да су били у бедним приликама да се ништи не лише места отачаскога или дедовскога или прадедовскога. Јер по судбама божаственим говораше о онима који су сагрешили да не треба да буду двапут кажњени. А онога који није сагрешио, као ништа соломонски волећи поштоваше. Беше подигао од почетка тако рећи свој велики сад красни, једне као начелника над пословима (стварима), друге као чуваре тела свога (телесна гарда), који беше и најунутрашњији чин. И опет други чин (ред). Затим трећи спољашњи, да су трећи у заједници са другима и други са првима, тако рећи по анђелском чину, и могла се видети Ареопагитова слика2. Јер и Бог по својој слици уручи људима државну власт. А о стварима дома царскога, множина ових беше у сваком чину, тако да их буде довољно у свако време, да их има доста и сувише. А сви са страхом беху као анђели гледани очима оних који долазе и удивљени побожношћу, а сви један према другом (понашали су се) са добрим редом и добрим стидом, а још више они унутрашњи, који су били од оне зраке (Стефана) надгледани и одређени и осијавани. Вика или лупање ногама или смех или неспретна одећа није се смела ни поменути, а сви беху обучени у светле одеће, коју је раздавао сам он (тј. деспот). И у сваком царском уставу сијаху царске (палате). Са страхом сви су гледали на њега. А треба да се и ово зна да нико није могао сагледати очију његових, чак до самих великих. А ово не говоримо само ми, но сведоче и сви који су то искусили. А ко се зарицао да ће их угледати, нико се није могао овога удостојити. А ово је још чудније од првога. У таквој владавини ко избеже кадгод од женске љубави и музикијскога рода. А овај је мрзио ово обоје, па штавише и одбацио. Само колико треба музике за рат рече да се нађе.
(48.) И обилазећи земљу отачаства својега и покоривши околне крајеве, друговима учини и који су се (крајеви) од старине само називали српски у нека времена, и те (крајеве) себи привуче; а неке и покори. А када је ово чуо западни владалац (Сигисмунд), посла посланике да би дошао у љубав (са Стефаном). А овај, када је нашао да је згодно време да буде друг овоме, примивши љубочасно поклисара и угости довољно, као што је имао обичај, и са посланицима утврди љубав. Затим, као што рекосмо, обилазећи и надгледајући своју земљу, нађе место напред реченога Београда, и измоливши (га) од Угра, пошто он ако и лежи у пределима српским, налази се као на срцу или плећима земље угарске. Због тога и завет с њима полаже (тј. начини уговор) и дела се дотиче. Обилазећи утврђиваше и остале своје градове, а оне које су Исмаиљћани пре самовласно отргли, њих заузе. А судије које су они раније поставили, сами побегоше.
Напомене
- Коил, вероватно као Еол, бог ветра.
- Ареопагит, Дионисије у своме делу О небеској хијерархији говори о уређењу небеске војске, тј. анђела, у девег чинова, са чиме Константин Филозоф пореди уређење у држави деспота Стефана.