Поглавље 21
Опис града Београда. Упоређење Београда са Јерусалимом. Цркве и болнице у Београду. Насељење Београда
(51.) А овај (Стефан) нимало не почиваше као онај који је веома храбар, но се дотиче напред реченога града, који беше од великих древних (градова) и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени, а уз то са пространим изгледом, и као крила лађа у царском пристаништу, и са сваким утврђењем, и са доношењем сваке хране. Нигде не могосмо слично замислити, ни наћи таква уточишта ни прилаза водом и по суху, тако да када би множине десетина хиљада дошли под њега, а помоћ дође и унутра, спремивши се за борбу, могло се наједанпут изићи. Да ли ко гдегод рече за такав град? А деспот ово видевши и смотривши и брже неголи онај равноапостолни, ако је и брзо речено, и брже устраја све ка најбржему. И ко је кадар да писањем каже каква су положења и изгледи и лепоте, колико сазида и ипалксе1 многе за људе који живе унутра и напољу, за које се узвишење као за соломонско у Јерусалиму могло казати: Од здања сенка биваше пределима, или вавилонска крепка врата, узвишена, и стење и врт обешен, на који онај горди узишавши говораше: „Не саздах ли ја све ово крепком десницом и високом мишицом.“2 Овај ваистину од царских (градова) најлепши је изглед имао. Али деспот је свагда смерним речима својим изабранима читао и тумачио јеванђелске речи и поучаваше их учитељски, а беше и царски (двор?) преукрасио узвишењем веома шареним, (а начини) око града прокопе преизрадне изван двојних стена. А овај (Београд) беше ваистину седмоврх. Јер највећи град (у Београду) и најкраснији, и Сиону (у Јерусалиму) по изгледу сличан, (био је слика) вишњега Јерусалима, ради кога и пророк тамо вапије: „Радуј се веома, кћи Сиона, проповедај кћери Јерусалимова, јер си на висинама и долазак царев угледала си.“3 А други (врх) био је код река и пристаниште је лађама у њему са северне стране великога града, који је сличан нижњем Јерусалиму, ако је и хтео са истока да се рашири, као што говораше: „Јер у васељени не видесмо сличности Јерусалиму“, као што и за овај град говорећи нико неће уистину рећи друго, само (што нема) Јелеон4, а овај (Београд) место Јелеона има рајску реку која се пролива ка истоку. У овом другом граду је свака сличност (са оним што је) под Сионом, где је живоносни гроб. А трећи (врх) је где је пристаниште царским лађама, који има и множину утврђења. Четврти (врх) је велика кула слична самоме дому Давидову и преровима и здањима и местима. А пети (врх) је када се овај прође, у коме су сва царска скровишта. А шести је овоме са истока, ступ који дели обе куле, како, ваистину, Соломон каже: „Ступ Давидов, на коме виси тисућа штитова и све стреле њихове.“5 Овај се као неко изванредно чудо са свију даљних предела види утврђен на ипалксима. Седми (врх је) на западу са царским другим узвишеним домом. Кроз ове пролажаше благочастиви овај ка лађама као тајним путем. А велики горњи град има четвора врата, на истоку и западу и северу и југу, а пета која воде у унутрашњи град. Велика на истоку и југу, са великим кулама и мостовима, који се дижу веригама, и на западу мала врата, а и ова имају мост такође, а на северу мала врата, и та воде у доњи град ка рекама. А врата која воде у кулу, и ова имају такође мост преко рова на веригама. Имађаше приступ с југа само, а са истока и запада и севера (беше) јако и опет рекама утврђен. А црква велика је са истока града где се силази слично као на кедрском потоку ка Гетсиманији6. И ова је дакле митрополија Успеније пречисте Владичице, и имађаше около општежиће украшено сваким насадима, са многим наследством, селима и другим обитељима, која је била престо митрополита београдскога, ексарха свију српских земаља. Ова је црква била најбогатија од других у дане овога благочастивога. А (Стефан) начини и цркву од основа у Периволији трима великим светитељима (тј. Трима Јерарсима), за сахрањивање архијереја те цркве. А сазида и странопријемницу за болне и цркву у њој, у име светога чудотворца Николаја, на најслађој води, и насади садове свакога изабранога плода, и приложи села и наследство много, у којој болне и стране храњаше и олакшање њима даваше. А од свију својих страна сабра најбогатије људе и насели у том граду и удостоји, као равноапостолни дванаесторице (апостола) у своме граду некада. А даде и ослобођење граду томе од сваких ствари, и даде и повластице овима са сваким утврђењем да се не поколеба, у коме су биле наведене и благодати божје које су биле на њему, о слободи од порабоћења, и печат златни овима даде који има слику града, да који хоће какву куповину да чини у сваки крај, добије књигу са печатом да је становник тога града, па не даје нигде царине ни пролаза. А измоли и утврди од околних себи господара земље, па и од самога краља, и по овим крајевима свако ослобођење трговцима. Уосталом, од свију околних земаља непрестано из дана у дан почеше долазити (становници) и за мало времена веома густо насели се тај град. Но уколико већи биваше, утолико се дугоруки (тј. деспот) не насићиваше. Њима још и од својих земаља преписавши, пославши сабра и насели (га), као Јеремија некад у Јерусалим7. И дакле више (од осталих) градова овај храњаше и светљаше свима потребама као царски дом. И тако, дакле, све дане живота свога овај град просвећиваше се и узрасташе, да се као за Јерусалим и за њега могло узгласити и рећи: „Узведи около очи своје и види сабрана ти чеда.“8 Толико о овом.
Напомене
- Ипалксе, куле на бедемима.
- Псалам (136, 12).
- Књига пророка Захарија (9, 9).
- Јелеон, Маслинова гора, близу Јерусалима.
- Песма над песмама (4, 4).
- Гетсиманија, село близу Јерусалима.
- Књига Јеремијина (гл. 6).
- Књига пророка Исаије (49, 18).