Поглавље 22
Стефан подиже град Ресаву и цркву у овом граду
(52.) Треба да споменемо опет други град, који има стазу ка вишњем Јерусалиму и сличност. Жељаше да говори са пустињацима и несито се настањиваше са овима. Јер, када ова љубав божаствене жеље обузме когагод, брзо узима, носи и подиже горе. И радоваше се, дакле, због њих (пустињака) и слатко (их) примаше, више неголи онај Крис1 многосабраним ризницама, златним судовима и врчевима, и гледаше да их свагда са собом има. И знајући да је мучање одређено да свакога доводи у велику част виђења и гледања, обилажаше горе и поља и пустиње, тражећи где би могао подићи жељену обитељ, стан за ћутање. Нашавши најприкладније и најбоље (место), где је требао бити дом (црква), помоливши се приступи делу, и положи основ у име свете Тројице сведржавнога божаства. И свуда, дакле, са сваком журбом и најлепшим стварима и многочасним највештијим радницима, најискуснијим живописцима, ако (их) је где било, и многим златним и цветним шарама (украси је). Јер шиљаше чак на острва и свуда. И тако многим и неисказаним трошком сврши се и украси се дом (црква) и град2 около, изванредни станови за општежиће. А сабра од свуда предумишљене, досточудне иноке и настани ту. А даде и приложи села и винограде, а још и по свима својим крајевима потписавши даде (слободу). Ризнице овде из дана у дан полагаше. Начини ту себи гробницу, где се мало после положи. А даде и драгоцене иконе украшене бисерјем и златом, снабдевши сваким књигама за служење, (приложи) службене одежде и црквене сасуде довољно са великим бисерјем и златом украшене толико много да превазилази и изабране велике лавре Свете Горе, а он и њих веома беше украсио, сваким светилом, тј. много светле и златом сијајући. И шта прво да спомињем што овде принесе и украси! И многочасно учини да се врши чин Богом изабране вечере господње, уподобљавајући се серафиму3.
А призва патријарха, тада је био Кирил, са свим сабором српских првосвештеника, игумана и осталих свију часних мужева, а уз то и свију благородних, на обновљење (посвећење) храма у дан свете Педесетнице, када Дух свети огњеним језицима сиђе на свете ученике Слова и Бога. А дође и мноштво ништих да приме једнаку милостињу коју им свагда неоскудно даваше. И могао се видети љубочастан празник оних који су славили, тако да се могло казати соломонски (по Соломону), када дом обнови и узвеселише се народи не само појевши многе животиње, као тамо, но удостојивши се (и) многих дарова.
Напомене
- Крис, Крез. Овај податак о Крезовим златним судовима и врчевима Константин Филозоф је узео посредним путем из грчког историчара Херодота (в. Прилози за књижевност 11, 1932).
- Град и манастир Манасија на Ресави.
- Серафим, анђео.