Живот деспота Стефана Лазаревића

Поглавље 1

Опис српске земље

Но већ је време да се почне говорити о томе: откуда (деспот Стефан) изниче и како поживе, и каква је земља која је њега отхранила. Јер, ако и процветаше у многим варварским земљама изабрани сасуди, у којима Господ са Оцем обитељ створи¹, али нису се и у човечанским (делима) тако светлили, тако да би превазилазили старе Јелине, у храбрости и питањима и одговорима и осталом, чиме се (ови) нарочито одликоваху и пророковаху пре пророка, јер се подигоше да изнађу човечје ствари, затим ваздушне и највише. Зато и Бог овима (тј. Јелинима) пројављиваше од чести да се дотакну истине. Јер Тукидид² рече: „Једно три, и триједно бестелесно.“ У слици (ово) је (св.) Тројица. А Аристотел: да је природа бића божјега вечна, а нема почетка, од кога најкрепкије Слово постаје. А Јермис Тривелики³ каже: „Заклињем те, небо, дело Бога великога, заклињем те гласом очевим, који унапред јави пре него што утврди цео свет, заклињем те у јединородно његово Слово и Дух.“ А Стајик⁴ кликну: „Поштујмо Марију, као ону која је добро сакрила тајну, јер од ње ће се родити Христос.“ А Тулид⁵ рече: „Прво Бог, затим Слово и Дух с њиме.“ Платон и Орфеј⁶ то (исто кажу) и остали. Али ми треба да говоримо о земљи.

Довде је десетословно, а одавде је овај акростих у даљем (тексту).⁷

(1.) Овај (деспот) дакле засија од земље Далматије, Дакије (земље) сада названих Срба, где многи у последња времена процветаше, о којима ће родослов објавити. И ова (земља) не само да слично оној обећаној точи мед и млеко, но као да (је) у себе примила и везала четири времена и ваздух, и из себе (их) даје осталима. Јер у целој васељени не може се наћи земља да има сва добра сабрана уједно и на све стране, но (имају) нека (добра) делом, и (само) на неким местима, на истоку дакле и западу, северу и југу, као што говораху земаљски посматрачи и (као што) видесмо. А ова је (тј. српска земља) пуна сваких добара, да и по писању неких географија шаље ваздух западу и Јелеспонту: јер ту дан има 15 часова, и примивши тај број, оно што претиче одилази ка северу, ка истоку и југу, у крајеве где су кратки дани, а исто тако и у неке пределе где је корен добара пожељан, и где су тога лишени. Јер лишене су земље, нпр. ка југу, где је четрдесетодневна жетва, и ноћу је тама, или у северним, где је слично 40 дана и ноћи светлост, или (где су) земље снежне и опет друге безводне, а друге ненасељене по Јову. Дакле, без сваког спора има добар ваздух и складан састав у свему. И, пошто се дрво познаје по плоду и човек по делима, по плоду и делима (описаћемо) ову (земљу). Треба, пре свега, говорити о оном што је најпотребније, тј. о злату, а уједно и о сребру, а њихови извори (тј. рудници) часни и плодни, који све више расту, уколико се више црпу, као што и извори који се исцрпљавају, све слађи бивају. И где се дакле на истоку и западу може наћи таково и толико богатство? Ваистину нигде. И да се не заморимо продужењем причања, доста је означити узрок.

(2.) Такође, засађени су многи виногради, нигде тако без великих трудова као у овој земљи, изобилујући у семену и саду и плодовима. Тамо су извори река и студенаца и сагласности (хармонија) предела једнога са другим и слике лепоте, тако да једни (предели) превазилазе друге красотом и плодовитошћу. А када земљу оставља зима и рђаво време, и када се приближује лето, ваздух је добро растворен и красан, као што неко истинито рече да је видео овога премного, а да се нигде не може наћи боље.

(3.) Потребно је казати и о птицама и свему осталом што Господ предаде, као зелење влата за храну људима, а тога свега има (ту) у изобиљу свуда, као нигде у другим земљама. Јер дају храну и у изобиљу, не само пустим земљама него и насељеним, множину свега плодоноснога (биљака, дрвећа), риба и свега потребног које Господ предаде људима у насладу изобиља, и све што покори Творац под ноге њихове.

(4.) Ако ко помисли и на заштићеност те земље, она је утврђена превисоким горама, таквим градовима какви се по многим крајевима у малом броју једва могу наћи. Преизванредни су сваким узвишењем и утврђењем, а (снабдевени су) водама која се назива весеље градовима.

(5.) Не треба превидети превелико и многославно дело божје, које не превиде ни велики Мојсије у књизи о створењу света, тј. једну од четири рајских река⁸, Фисон⁹, како кажу књиге географске (земљемерске), који се зове Истар и Газ, и Истар и Дунав од Трачана. И овај (тј. Фисон) од раја излазећи, и зашавши под дубине земље, на западу излази ка Пеонској (Апенинској) гори, која је од Сикелијскога мора до Германа ка северном океану, и отуда иде ка истоку, и излива се у Евксинско (тј. Црно) море кроз пет ушћа; познат је Чесима од севера и запада идући ка истоку, и дели Угарску и напаја српску земљу, која је ванредна, затим пролазећи Влахе и Бугаре, улива се у пучину званога Црнога мора.

(6.) А треба нешто помислити и о овом: да Бог по своме промислу четири реке посла из раја у васељену. Требало је да се западни крајеви не лише једне од ових. Јер Гион (Нил) у Египту поставши, један извор иде у Ливију, а два у горњу Етиопију, који и састајући се вода множи се и напаја Египат, августа месеца. А зове се са Египћанима: Истапије (Αστάπονς), који назив долази од таме вода.

(7.) А Тигар и Еуфрат рађају се од плода рајскога, затим понирући под земљу, јављају се опет иза горе Таура. И Еуфрат има светао ток, силазећи дакле од северних крајева ка јужним, приближује се персијском океану, чинећи глибове и тршчана језера, и у овима се неприметно губи. А Тигар излази неприметно из једног источног језера и тече ка јужним крајевима и пресеца Трикоњску гору код Масагета (Масавата), сједињује се са Еуфратом и, делећи Вавилон, излази и приближава се Перидону (Теридону) и улива се у Персијски залив. Пре но што се сједини са Еуфратом, они теку раздељени један од другога, чине међуречје (Месопотамију) од четири стотине и 28 стадија. И Фисон се дакле спомиње у књизи „Постања“ (Прва књига Мојсијева), који окружује земљу евилатску, и тако к нама излази. Тамо је, рече, злато, и злато земље оне је добро¹⁰. Пошто је ово тако, требало је да се једна (река) разлива са запада, и она овде доноси учешће у најслађим стварима.

(8.) И још (једна) и од 36 река знаменитих у васељени је звана Сава, која је овде као неки зид (ограда) за обе стране; она се сједињује на најлепшем месту, где Фисон на три ушћа улази, и има два острва, где се сазда Бели Град (Београд), као што ће о том напред бити говора.

Напомене

1. Парафраза одговарајућег места из јеванђеља по Јовану (14, 12).
2. Тукидид, један од најбољих хеленских историчара (крај 5. века пре н. е.), написао је историју пелопонеског рата.
3. Јермис Тривелики је Хермес Трисмегистос, кога помиње византијски хроничар Јован Малала у својој хроници.
4. Стајик, у ствари је Астан или Отан.
5. Тулид, или Тулис је египатски фараон коме се приписује ова изрека. Све ове изреке старих грчких филозофа Константин је нашао у једној византијској збирци сентенција (в. о. томе Ив. Дујчев, Константин Филозоф и Предсказаниата на мудрите Елини, Зборник радова Византолошког института, књ. 4, стр . 149, Београд 1956).
6. Платон, Орфеј. Њихове изреке Константин је такође нашао у Малалиној хроници.
7. Одавде па до краја житија почетна слова свих поглавља у оригиналу дају следећи акростих: „Ономе који је необично изванредно на земљи владао, страни слуга приноси славноме деспоту Стефану, преводник Константин“.
8. Више о овим рајским рекама в. у П. Поповић, Четири рајске реке, Глас Српске академије наука 181, Београд 1936.
9. Фисон, Дунав.
10. Прва књига Мојсијева (2, 11—12).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36